Pregovarački proces i potpisivanje Požarevačkog mira
Potpisivanju Požarevačkog mira 5. jula 1718. godine, prethodio je pregovarački proces od ukupno 12 sednica. Međutim, pre samih pregovora, trebalo naći „neutralnu“ teritoriju gde će biti potpisan mir.Izveštaji Roberta Satona, engleskog medijatora, upućuju da je habsburška strana za mesto održavanja kongresa isprva predlagala Fetislam, današnje Kladovo, dok je za mesto boravka mletačkih pregovarača predvidela Čermez na drugoj obali Dunava.
Budući da su pregovori morali biti vođeni na “ničijoj zemlji,” trebalo je i sagraditi drvene kućice u kojima bi diplomate, raspoređene po “logorima”, boravili tokom trajanja kongresa. Prvobitni plan predviđao je da se pregovarači sastaju na malom ostrvu na sredini reke. Zato je trebalo i na tom ostrvu pripremiti ambijent za vođenje pregovora.
Takođe, svaka strana morala je sagraditi pontonske mostove preko kojih bi njihovi pregovarači prelazili od mesta stanovanja do mesta vođenja pregovora.
Jelena Milenković, muzejski edukator “Narodnog muzeja” u Požarevcu takođe kaže da je bilo velikih neslaganja oko mesta održavanja mirovnih konferencija.
“Karlo VI, koji je bio austrijski car u tom periodu, smatrao je da su to samo insinuacije turskog sultana i da pokušava da sebi kupi vreme kako bi oporavio svoju vojsku i moralno i materijalno. Ali, posle velikih ubeđivanja, pristali su na dogovore i izbor mesta je bio upitan – jedni su hteli Smederevo, drugi Kladovo i nekako smo se mi našli na pola puta. Tako da je Požarevac odabran za mesto potpisivanja dogovora, sasvim slučajno”, priča Jelena Milenković.
Nakon prvobitnih naznaka o Fetislamu kao mestu održavanja mirovnoga kongresa, Saton je insistirao na slobodnom prostoru između Požarevca i gradića Ram. U međuvremenu mu je dostavljeno pismo holandskog grofa Jakoba Kolijera, koji ga je obavestio da uskoro stiže u Niš gde je trebalo da se sastane s osmanskom delegacijom, koja je preko Vidina putovala za Kladovo. Na kraju su sve strane prihvatile Satonov predlog da se pregovori vode u Požarevcu, “malom selu u Srbiji, smeštenom na Moravi.”
„Na ovim prostorima, na brdu Sopot iznad Požarevca, toponim je u ataru sela Ćirikovac, otprilike na obilaznici oko Požarevca (nekada je postojala humka na tom mestu), održani su pregovori između velikih sila, tada pobednice Austrije (Habsburške monarhije) i Turske“, priča dr Miroljub Manojlović, istoričar.
Izabran je brisan prostor između Požarevca i Ram palanke, koji je bio pust, bez stanovnika, zbog čega je “na ovom terenu moglo sve proteći mirno i u opštoj sigurnosti.”
Prvi dogovor, postignut konsenzusom, odnosio se na mesto održavanja kongresa.
****************************************************************************************
Tekst je nastao u okviru projekta „Osvetljavanje Požarevačkog mira“, po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Grada Požarevca, radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Cilj projekta je da poveća svest i znanje o Požarevačkom miru kao značajnom istorijskom događaju, što bi trebalo da omogući lokalnoj zajednici da razvije jaču vezu sa svojom istorijom i kulturom, kao i da promoviše istorijsko obrazovanje među mlađim generacijama.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Foto: SAT TV
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest