Pregovarački proces i potpisivanje mira: Šta si osvojio - tvoje je!
Pregovarači u procesu potpisivanja Požarevačkog mira su bili Damjan Hugo Franc Adrijan Anton fon Virmon i bivši rezident na Porti Majkl fon Talman habsburški predstavnici, Mletački Senat odlučio je da u pregovorima učestvuje Karlo Rucini, a da mu pomaže sekretar Vendramino Bjanki. Tursku su predstavljali silandar Ibrahim-aga i Mehmed-efendija koji su 6. aprila 1718. dobili sultanova uputstva i ovlašćenja.“Ne zna se tačno koliko je ljudi bilo, ali se zna da su tog 5. juna na pregovore krenuli vrlo pompezno, okićenih kočija i tada je bilo najviše ljudi koji su pratili delegacije. Kako je bilo nekoliko sednica, svaki put bi dolazak bio skromniji“, kaže Jelena Milenković, muzejski edukator Narodnog muzeja Požarevac.
Imajući u vidu da nijedna delegacija nije htela prva da pristupi, jer bi to značilo poraz, šator je imao tri ulaza. Međutim, ipak su Turci ušli prvi i zauzeli svoja mesta za pregovaračkim stolom.
Svaka delegacija je imala svoje sekretare i tumače.
„Turci su imali svog tumača za engleski jezik. U njihovoj delegaciji je bio i vlaški princ Nikola Mavrokordato, koji je govorio i nemački i turski. Robert Saton je imao svog tumača za turski jezik, Italijan Luka De Kiriko, koji je bio ambasador u Carigradu. Vendramino Bjanki je bio tumač Karla Rucinija, koji je imao sekretara Viljema Tajlsa, koji je takođe bio tumač za turski jezik kod Holanđana, holandski poslanik pri otomanskoj Porti“, objašnjava dr Miroljub Manojlović, istoričar.
Delegacije su bile brojne, jer je svaka imala i veliki broj vojnika koji su ih štitili.
Centralni šator je bio određen za pregovarače. Nastao je opšti nesporazum oko ulaska u šator, nijedna delegacija nije htela prva da uđe, jer bi to značilo da priznaje poraz.
Ali, Turci su ipak ušli prvi.
Drugi važan princip koji je izazivao sukobe i neslaganja kako podeliti zaposednute teritorije, kakvo će biti razgraničenje. Austrija je predložila da to bude princip „uti possidetis“, što znači da svako zadržava teritorije koje je do tada osvojio. Turci su to prihvatili, dok je Mletačkoj republici to najmanje odgovaralo, jer je ona bila poražena u prethodnim ratovima, što je značilo da ona gubi teritorije na Peloponezu. Austrija je predložila da se Mlečanima zauzvrat da neka teritorija, ali su Turci odbili taj predlog.“
****************************************************************************************
Tekst je nastao u okviru projekta „Osvetljavanje Požarevačkog mira“, po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Grada Požarevca, radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Cilj projekta je da poveća svest i znanje o Požarevačkom miru kao značajnom istorijskom događaju, što bi trebalo da omogući lokalnoj zajednici da razvije jaču vezu sa svojom istorijom i kulturom, kao i da promoviše istorijsko obrazovanje među mlađim generacijama.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Foto: Wikipedia
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest