Pregovarački proces i potpisivanje mira: Dolazak pregovarača u Požarevac
Kada je doneta odluka na kojoj teritoriji će biti potpisan Požarevački ugovor, kako će izgledati šator u kojem će biti održavane sednice, pregovarači su počeli da stižu u Požarevac.Prvi je 6. maja 1718. godine doputovao holandski ambasador Jakob Kolijer, Robert Saton se 4. maja nalazio nadomak Požarevca. Vodio je i sekretara i tumača. U Požarevac je stigao 7. maja.
Sledećih nekoliko dana Saton je proveo posećujući logore pregovaračkih strana i baveći se utvrđivanjem protokola. Osmanska delegacija je 8. maja podigla šatore, u čijoj je blizini bio smešten Jakob Kolijer. Grof Virmont i Karlo Rucini pojavili su se narednih nekoliko dana zauzevši svoje logore, koje je ranije odredio grof Talman. Međutim, osmanski predstavnici odbili su da ostanu u mestu predviđenom za njihov boravak pod izgovorom da su udaljeni od izvora pitke vode i namirnica. Zbog toga se morao za njih izabrati novi logor.
“Oni su bili raspoređeni svuda – i u Kostolcu i po Požarevcu, ali opet na istoj udaljenosti od centralnog mesta pregovora“, priča Jelena Milenković, muzejski edukator Narodnog muzeja Požarevac.
Logori medijatora bili su udaljeni 45 minuta hoda od logora pregovarača, dok je od jednog do drugoga logora pregovarača udaljenost bila sat vremena hoda. Nakon što su otklonjeni nesporazumi oko smeštaja delegacija, pristupilo se preispitivanju uloge osmanskih pregovarača. Saton je nastavio da insistira da oni pre otvaranja kongresa dobiju veća ovlašćenja.
Dr Miroljub Manojlović, istoričar kaže da Turska neko vreme protivila da Mletačka republika učestvuje na ovim pregovorima, ali je popustila pod pritiskom Austrije, da i Mletačka, koju je ona zaštitila, bude u njenoj delegaciji.
„Došle su sve delegacije. Turska je prihvatila i učešće Mletačke republike sa kojom je ranije vodila ratove i pre ovih Austro-Turskih ratova bilo je ratova na istoku između Mletačke republike i Turske oko prevlasti u današnjoj Grčkoj. Mletačka republika je izgubila Moreju (današnji Peloponez), ostala su joj u vlasništvu Jonska ostrva (Krf), ali je dobila i nešto u Dalmaciji“, ističe Manojlović.
Habsburški predstavnici na mirovnim pregovorima bili su Damian Hugo fon Virmont i bivši rezident na Porti Majkl fon Talman, jedna od ključnih ličnosti u Ratnom savetu. Mletački Senat odlučio je da u pregovorima učestvuje Karlo Rucini, a da mu pomaže sekretar Vendramino Bjanki. Tursku su predstavljali silandar Ibrahim-aga i Mehmed-efendija koji su 6. aprila 1718. dobili sultanova uputstva i ovlašćenja. Manojlović nam je objasnio i njihove funkcije pre i za vreme potpisivanja sporazuma.
„Fon Virmont je bio iskusni diplomata u Bečkom ratnom veću, neko vreme je bio i ambasador u Carigradu. Karlo Rucini je bio prokurator (državni tužilac), takođe veoma iskusan diplomata (bio je nekoliko godina ambasador u Švajcarskoj i Poljskoj). Tursku su na pregovorima zastupala dvojica, takođe, iskusnih diplomata Ibrahim-aga i Mehmed-efendija, kao i posrednici ser Robert Saton, engleski diplomata koji je ranije imao iskustva u pregovorima sa Turcima i holandski Jakob Kolijer“, objašnjava Manojlović.
***************************************************************************************
Tekst je nastao u okviru projekta „Osvetljavanje Požarevačkog mira“, po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Grada Požarevca, radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Cilj projekta je da povećan svest i znanje o Požarevačkom miru kao značajnom istorijskom događaju, što bi trebalo da omogući lokalnoj zajednici da razvije jaču vezu sa svojom istorijom i kulturom, kao i da promoviše istorijsko obrazovanje među mlađim generacijama.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest