Pred vladom najteži zadatak - javna preduzeća
Posle fiskalne konsolidacije, koja je stabilizovala makroekonomsko stanje, ključno je povećanje nivoa javnih investicija, ukazuje predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović.Srbiji je, kaže, potreban značajniji rast BDP od preko 4,5 procenata, jer su investicije i rast međusobno povezani, ocenjuje Vlahović uoči 25. Kopaonik biznis foruma, a odgovarajući na glavno pitanje ovogodišnjeg Foruma "Šta posle fiskalne konsolidacije: Kako fiskalnu stabilnost merama ekonomske politike pretvoriti u održiv rast i razvoj?".
Pred vladom je stoga, smatra predsednik SES-a, najteži zadatak - restrukuriranje i delimična privatizacija javnih preduzeća i rad na efikasnosti državne administracije.
"Fiskalna konsolidacija je stabilizovala makroekonomsko stanje u Srbiji i zaista su učinjeni ogromni rezultati u protekle tri godine", ističe Vlahović i podseća da je 2014. godine budžetski deficit bio više od šest procenata BDP-a i da je imao rast "sa pikom" koji je te godine iznosio 72 odsto BDP-a.
"Pretila je kriza likvidnosti za čitavu zemlju", ističe Vlahović.
Upravo je, kaže, konsolidacija zasnovana na štednji dala rezultate, a to je prema njegovoj oceni, potvrđeno u 2017. godini, kako kaže, činjenicom da je prvi put posle deset godina ostvaren budžetski suficit i da je javni dug smanjen za više od 10 procentnih poena u odnosu na kraj 2016. godine.
"Ali, s druge strane, podbacilo se kada je u pitanju planirani rast. Rast je planiran na nivou od tri procenta, a ostvaren je manji od 1,9 odsto u 2017. godini", podseća Vlahović.
Objašnjava da su uzroci manjeg rasta, delimično, kako se to inače objašnjava, loši meterorološki uslovi, hladna zima, i suša, koja je pre svega pogodila poljoprivrednu proizvodnju.
"Radi se i o postojanju fundamentalnih slabosti u privredi u celini, a to znači da je najteži posao tek pred nama. Posao koji će na kraju imati uticaj, ukoliko se uspešno završi, na povećanje ukupnih investicija", smatra predsednik SES-a.
Kada je reč o stranim investicijama, mišljenja je da treba biti zadovoljan sa 2,4 milijarde evra, koliko su iznosile u protekloj godini.
"Ali, kapitalne, državne investicije su na niskom nivou i dalje značajno niže od onoga što je planirano. I dalje postoji fiskalni prostor ili, prevedeno, para ima, ali nema sposobnosti da se taj planirani novac za kapitalne investicije utroši", napominje Vlahović.
Na pitanje šta je potrebno da se zbog toga uradi, kaže da treba raditi na podizanju institucionalnih kapaciteta države.
"Mora se završiti restrukturiranje i delimična privatizacija javnih preduzeća da bi se ona osposobila za novi investicioni ciklus. Ovakva kakva su danas, ne mogu da realizuju ni zamenske investicije. To je jedan ogromni deo privrede. Vlasnički posmatrano, sa aspekta imovine, čini više od 30 procenata", navodi Vlahović.
.JPG)
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest