Pozitivna snaga pohvale
Jedna od odlika našeg mentaliteta jeste prekomerni kriticizam, a škrtost i štedljivost na pohvalama. Kao da nas je neko programirao tako da pre primetimo ono što je loše, što treba promeniti i osporiti, nego ono što je dobro, što valja i što je vredno pohvale.Uvek sam se pitala zašto kritikujemo igru svojih sportista svaki put kada izgube utakmicu, a kažemo “to se podrazumeva” svaki put kada pobede? Zašto roditelji misle da je bolji princip dobrog odgajanja dece onaj koji podrazumeva učenje kritikovanjem nedozvoljenog ponašanja, nego učenje putem pohvala onoga što je lepo i dobro? Imam utisak da je deo našeg kulturnog miljea da na greške treba ukazati, a dobri postupci se podrazumevaju, pa ih ne treba ni hvaliti.
Ljudi često imaju uverenje “Ako grešiš, ja sam bolji”, pa potenciraju i jedva čekaju da ukažu na greške drugih ljudi. Kao da greška drugog čoveka koju su oni primetili i na koju su drugima ukazali hrani njihov ego i podiže njihovo samopouzdanje. Suština je upravo suprotna. Čovek kome je samosvest i samopouzdanje na visokom nivou nema problem s tim da udeli kompliment ili pohvalu. Ukoliko koristimo pohvalu u svakodnevnoj komunikaciji, mi time pokazujemo da nam drugi ljudi nisu pretnja jer smo sigurni u svoje kvalitete i sposobnosti.
Često čujem komentar “Pohvala je manipulacija.” Dobro, možda i jest ako smo neiskreni dok je upućujemo. Na ovaj način ljudi kontrolišu ponašanje drugih ljudi i manipulišu s njima. Kada je naša pohvala iskrena, bez skrivenih namera i želje za manipulacijom, drugi ljudi to prepoznaju, budu zahvali, sretni i ohrabreni, što ih čini motiviranim i voljnim da provode vreme s nama, jer, budimo realni, ko voli da se druži s osobom koja ga kritizira i sputava?
Ono što kritika budi jesu negativn osećaji, poput povređenosti, ljutnje, besa, što ljude nagoni da reaguju izbegavanjem. Pohvala motivira, podiže samopouzdanje, potvrđuje da radimo nešto kako treba, a samim tim budi pozitivne osećaje zahvalnosti, ohrabrenja, radosti i budi potrebu kod čoveka da provodi vreme s onim ko u njemu izaziva takve osećaje.
Još jedno od pitanja koje se nameće jest umemo li pohvaliti sebe? Koliko nas je način odgoja, mentalitet i uvreženi pogled na svet naveo na to da i sebi retko kada udelimo pohvalu ili kompliment?
Probajte nabrojiti deset svojih pozitivnih osobina. Naravno da ih imate ali koliko vam je bilo teško da ih se setite? To što se ne možemo odmah setiti svojih deset pozitivnih osobina jest znak da ih onda često i ne nabrajamo, niti na njih mislimo. Baza svakog samopouzdanja je sposobnost da sami sebe pohvalimo.
Ukoliko je pohvala komponenta naše komunikacije i pri tome je koristimo iskreno, umereno i dosledno, sigurno ćemo ostaviti utisak samopouzdane i ugodne osobe s kojom je lepo provoditi vreme.
Kao što verujem i znate – LEPA REČ I ŽELJEZNA VRATA OTVARA!
foto: pixaby.com
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest