POSTAVLJENA IZLOŽBA GRAFIČKIH RADOVA U GALERIJI SAVREMENE UMETNOSTI

U PETAK 29. MAJA POSTAVLJENA JE IZLOŽBA GRAFIČKIH RADOVA DELA IZ ISTORIJSKO-UMETNIČKE ZBIRKE NARODNOG MUZEJA U POŽAREVCU MAJSTORI GRAFIKE: ĆELIĆ, MILJUŠ, NAGORNI.
 
U Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu 29.05.2020.g. postavljena je izložba grafičkih radova – Dela iz istorijsko-umetničke zbirke Narodnog muzeja u Požarevcu MAJSTORI GRAFIKE: ĆELIĆ, MILjUŠ, NAGORNI. Autor izložbe je Marina Radosavljević, istoričar umetnosti, viši kustos Narodnog muzeja u Požarevcu.



„U istorijsko-umetničkoj zbirci Narodnog muzeja u Požarevcu nalaze se dela autora nastalih najviše tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka na kojima su još uvek prisutni ostaci međuratne, ratne i posleratne filozofije intimističkog pristupa, ali i dela umerenog modernizma koja će vremenom otvarati prostore grafici proširenog značenja zasnovanoj na ideologijama neokonstruktivizma, konceptuale, industrijske i kompjuterske tehnologije. Shvatanje da je primarna funkcija umetničkog dela lični izraz osećajnosti čime ono postaje i čovekov izraz uopšte bila je bliska i jugoslovenskim umetnicima koji su se priklanjali asocijativnom, maštovitom i lirskom. Među njima je bio i Stojan Ćelić. Na grafičkim ilustracijama za poeziju Stevana Raičkovića Utehe lišću rađene 1953/1982. iz istorijsko-umetničke zbirke Narodnog muzeja, Ćelićeva istraživanja se kreću u pravcu klasičnog vida ekspresionizma gde on insistira na ekspresiji linije.


Posle perioda vere u buduću humanističku viziju sveta, politička situacija je sve manje ulivala nade mladim generacijama da je završenim ratom prestao i mračni period čovečanstva i da više nema mesta za strepnju i strah. Međutim, istraživanja na polju nauke, tehnike, kosmosa otkrivaju naličje optimizma koje je izrodilo skepsu i nepoverenje. Zbog toga, u sedmoj deceniji prošlog veka dolazi do prividnog vraćanja prošlosti, prisutna je evokacija tema iz starijih epoha, dok se kod nekih autora javljaju karakteristična ostvarenja koja naginju simboličkom i narativnom. Kako u crtežu, tako i u grafici, interesovanje prema metaforičnom i narativno plastičnom jeziku pokazali su i Branko Miljuš i Miodrag Nagorni. Mešajući maštu i realnost, mistiku i nauku, Miljuš apstraktnim modelima koje čine čitavi lanci različitih iskustava geometrijske apstrakcije, gradi plastično aranžirano delo, često u izvedenoj boji.


U istorijsko-umetničkoj zbirci se nalazi više grafičkih dela ovog autora, od početka šeste decenije (Ptičji grad iz 1961. i grafička mapa Plodne forme III iz 1963. g.), preko sedme i osme decenije (dela male grafike), kraj osme decenije i početak milenijuma. Dok Miljuš romantizuje svoje vizije, Miodrag Nagorni svetom fantastike biva zaokupljen kroz kosmička kretanja. Nagorni kao jedan od najznačajnijih predstavnika druge generacije beogradskih grafičara okupljenih oko Grafičkog kolektiva, stožera razvoja ove umetničke discipline, stvara jedan uređen svet stvoren iz znanja različitih oblasti koga čine mikroorganizmi, fosili, insekti, geometrizovani simboli, fantastična bića... Ovaj svet Nagorni je gradio sa velikom osetljivošću za liniju i njene vrednosti. „

Izložba će trajati do kraja meseca juna. Ulaz je slobodan.