Poslednje pripreme za Badnje veče i Božić

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan i veče. Pripreme se privode kraju, domaćice spremaju posnu trpezu, kupovina badnjaka, suvog i svežeg voća, različitih aranžmana je i ove godine neizostavna i to na sam dan praznika.

Obični badnjaci koštaju 100 dinara, a oni ukrašeni od 150 do 200 dinara. Ikebane i venčići se mogu kupiti po ceni od 300 do 500 dinara, a žito od 100 do 150 dinara.

Suvo voće, koje je ove godine i najtraženije, košta od 100 do 300 dinara, u zavisnosti od vrste. Žito je neizostavno kao ukras današnje trpeze, na kojoj će se naći i riba, pasulj, dulek.

Badnjak vodi poreklo od čudesne vitlejemske noći, kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. I slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio Sin Božji, i kada je položen u jasle na slamu.

Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.

U gradskim uslovima, na bezbedan način, pregori se tek pokoji listić.

Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekivanja radosti.

Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.

Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveo u miru i ljubavi. To je i podsećanje da je opraštanje dar Božji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače.

Običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju i ugoste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.