Porodica Sretena Živkovića iz Klenja proizvela krompir za Ginisa

U pečkom naselju Klenje,u opštini Golubac u centru pažnje našla se porodica Sretena I Rosice Živković koji se posle zaslužene penzije na radu u Austriji vratili u svoje rodno selo I krenuli da se bave poljoprivredom. Na njihovom imanju koje se nalazi nedaleko od sela ove godine rodio je krompir koji može ući u Ginisovu knjigu rekorda. Plod težak 1.610 grama, izazvao je pažnju mnogih ljudi, a kod samog uzgajivača ponos ali i žal što ga ipak mora iskoristiti za jelo.

Domaćin Sreten nije bio kod kuće prilikom naše posete,ali nas je dočekala njegova supruga Rosica  koja nosi veći deo posla u bašti u kojoj prozvode sve vrste povrća,počev od krompira,paradajza,luka,rena
Živkovići su beli krompir kupili u Poljoprivrednoj apoteci u susednom selu Rabrovu I početkom marta posadili su na ga na površini od četiri ara I  kako kažu da ga imaju  za sebe, a ispostavilo se da  je rekordno rodio I da sada imaju krompira dovoljno za ishranu za godinu dana,a I da daju svojim rođacima koji nemaju.

              -Proteklih  dana završili smo vađenje  I dobili rod od oko dve tone kvalitetnog krompira gde je svaki krompir u proseku bio težak od 100 do 25o grama.Ja I suprug Sreten kao I stariji od nas  ne pamte ovakav rod da je ikada bio.Prilikom vađenja u jednom ođaku naišli smo na ovaj krompir težak jedan kilogram I 610 grama.Prvo smo mislili da je neki kamen,a kada smo poceli da ga vadimo iz zemlje,bio je naš rekorder. Od jednog ovakvog može da se napravi ručak za celu prodicu Nismo radili "ništa posebno" kako bi uzgojili ovaj neverovatan primerak za koji naši rođaci I prijatelji kažu da je za Ginisa,ponosno kaže supruga Rosica.


U Dolini Peka postoji blaga  klima, plodna je zemlja, a ove godine bilo je  dosta padavina, što je uticalo na izvanredan prinos, pa smo izvadili dzinovski krompir kojeg ćemo čuvati sve dok se ne počne kvariti,jer želimo da našim meštanima koji  ovakav krompir do sada nisu videli u svom životu pokažemo kako on izgleda.
           -Svi su se oduševili i iznenadili jer mi gajimo baštu isključivo organski nema hemije, nije ni navodnjavano jer je na otvorenom a bilo je čestih padavina. Par puta je sa kišom bilo I slabijeg  grada ali ništa mu nije smetalo porastao je što se kaže kao iz vode, ponosno nam priča Rosica.
          Iako su austrijski penzioneri I imaju dobru deviznu penziju u svom selu Sreten I Rosica poznati su I kao vredni I marljivi domaćini koji obrađuju nekoliko hektara zemlje,imaju voćnjak I baštu u kojoj proizvode povrće za porodicu. U ovom poslu pomažu im ćerka Maja I unuk Neven. Prema oceni naše domaćice  povratak na selo i okretanje poljoprivredi sada zaista imaju smisla.


U ekonomskom delu svoje porodične kuće Imaju I svoju  farmu  od 5o zečeva kao I desetak posebnih vrsta ukrasnih kokošaka.          
- Od poljoprivrede može  se živeti, samo treba više raditi,savetuje Rosica..