Poremećaji u ishrani nisu hir mladih ljudi
Poremećaji ishrane i gojaznost su tema drugog Nacionalnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem koji nosi naziv „Od razumevanja do izlečenja“ što je najvažnija poruka u borbi protiv ovih, sve češćih, problema koji se javljaju u periodu adolescencije.Poremećaji u ishrani nisu hir mladih ljudi kako se često može čuti. Ne prolaze sami od sebe, već i roditelji i oboleli moraju ozbiljno da se pozabave time. Pripadaju i psihijatrijskim poremećajima. Najčešći su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
Kako navodi psihijatar, prim. dr Marija Đurović, iz Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“, anoreksija i bulimija, pa i gojaznost, su sve češći problemi i prevalenca ovih bolesti je rastuća u poslednjih par decenija.
„Problem sa ovim bolestima što se javljaju prvenstveno kod mlade populacije u ranoj, srednjoj i kasnoj adolescenciji i što imaju veliki mortalitet i morbiditet. I zato je jako važno da pričamo o ovim poremećima što više u stručnim krugovima i u medijima, jer mediji mogu da nam budu značajna i velika pomoć u prevenciji poremećaja ishrane i gojaznosti“, naglašava dr Đurović.
Razgovor Ane Stamenković sa prim. dr Marijom Đurović
Kada je u pitanju anoreksija nervoza roditelji bi trebalo da posumnjaju da nešto nije u redu kada primete da dete smanjuje obroke, izbegava obroke pod izgovorom da je jelo u školi ili kod drugarice, insistira na zdravoj i organskoj hrani ili prelazi na vegansku ishranu i promeni kompletno način ishrane u odnosu na porodičnu ishranu, objašnjava doktorka.
„Ukoliko uz sve to postoji i preterana fizička aktivnost, i gubitak u telesnoj masi, na kraju krajeva i gubitak menstrualnog ciklusa, onda treba posumnjati anoreksiju. Kod bulimije, ukoliko se primeti da osoba jede velike količine hrane, a da ne dobija na telesnoj masi, jer one posle konzumiranja velike količine hrane nasilno povraćaju. Tako da osobe sa bulimijom obično imaju normalnu telesnu masu, tako da je tu teže da se posumnja na bolest i one dugo kriju svoju bolest zbog osjećanja krivice, stida i sramote, zato što se jako stide svog ponašanja prejedanja i nasilnog povraćanja“, dodaje dr Đurić.
Brojni faktori dovode do poremećaja u ishrani
Gojaznost, s druge strane, ne može da se sakrije, a postala je globalni problem, i kod mlađe, i kod starije populacije. Ali ne postoji samo jedan razlog koji dovodi do pojave poremećaja u ishrani, napominje psihijatar.
„Na prvom mestu tu su genetski faktori, biološki faktori, psihološki faktori. Kada govorimo o psihološkim faktorima, mislimo na interpersonalne faktore, nešto što je nasleđe, temperament, karakter ličnosti, struktura ličnosti i interpersonalni faktori tu mislimo na prvenstveno na odnos između deteta i majke u najranijem periodu života, a kasnije i tokom života odnos sa vršnjacima u porodici i tako dalje“, objašnjava sagovornica Ane Stamenković.
Najvažnije je na vreme potražiti stručnu pomoć
Poslednjih godina se povećava broj pacijenata koji imaju poremećaj u ishrani i zato je jedna od najvažnijih poruka simpozijuma da je veoma važno na vreme odreagovati i potražiti stručnu pomoć.
„Medicinska javnost se možda ne bavi dovoljno ovim problemom, ali naš cilj je da kroz ovaj simpozijum i buduće simpozijume, kao i kroz štampanje publikacija na ovu temu, alarmiramo stručnu javnost. Nestručna javnost, Instagram, društvene mreže se mnogo bave ovim bolestima, tako da je to velika opasnost za obolele osobe, tako da ja želim na ovaj način da apelujem da se kod sumnje poremećaja ishrane i gojaznosti roditelji i oboleli obavezno jave lekaru, psihijatru, pedijatru ili internisti“, poručuje na kraju gostovanja u Dnevniku, prim. dr Marija Đorđević.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest