Pesticidi, izazov za poljoprivrednike - kako da proizvodnja odoli klimatskim promenama
U Srbiji je zabranjena upotreba 113 pesticida, jer sadrže neku od supstanci koje je Evropska unija zabranila. Primena sredstava za zaštitu bilja, jedan je od većih izazova za poljoprivrednike, jer moraju da proizvedu dovoljno hrane, ali i da je sačuvaju od sve ozbiljnijih posledica klimatskih promena.Uticaj pesticida na zdravlje ljudi i prirodu proverava se na nekoliko godina. Poslednja procena rizika, iz upotrebe je isključila 17 aktivnih susptanci, a time i preparate koji ih sadrže.
"Dvadeset godina sam koristio jedan preparat, sad se to menja i više ne može da se koristi, tako da moramo da se prilagođavamo zahtevima“, kaže Mirko Surudžić, poljoprivrednik iz Goračića kod Čačka.
Pitanje efikasnosti biopesticida
"Vodimo računa da to bude ispoštovano sve po propisu što bi trebalo i zbog nas a i zbog kupaca da ne bude problema“, kaže Milorad Surudžić, poljoprivrednik iz Goračića kod Čačka.
O listi 113 domaćih i stranih preparata koji su zabranjeni, poljoprivrednici mogu da se informišu na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Evropska unija, sa kojom smo usaglasili pravila o zaštiti bilja, poslednje četiri godine zabranila je više od 50 supstanci.
Katarina Krinulović iz Udruženja za zaštitu bilja i održivu poljoprivredu kaže da je trend da se puno radi na razvoju alternativnih proizvoda koji spadaju u biopesticide.
"Dakle, oni su prirodnog porekla ali je tu pitanje efikasnosti“, rekla je Krinulovićeva.
"U tako jednom suženom opusu pesticida i svih drugih agrohemikalija agronom ima i te kako važnu ulogu da uspostavi adekvatnu ishranu i zaštitu na svakom domaćinstvu“, kaže Miloš Vujisić, agronom iz Čačka.
Čekajući obuku u primeni pesticida
"Da malo obratimo pažnju na ono što je fokus generalno u svetu, a to je izbor sorti hibrida onih koji su malo otporniji na određene patogene, način obrade zemljišta“, kaže Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja.
Veliki proizvođači voća i povrća uglavnom angažuju inženjere zaštite, mali proizvođači do informacija dolaze na više načina. Do kraja naredne godine država bi trebalo da obezbedi obuku za primenu pesticida.
"Pročita se nešto na internetu, a kupujemo preparate i imamo isto pomoć od ljudi koji prodaju u poljoprivrednim apotekama, konsultujemo se sa stručnom službom iz Čačka“, rekao je Milorad Surudžić iz sela Goračići kod Čačka.
Najteža tržišna kazna
Poljoprivrednici koji uprkos zabrani, nastave da koriste nedozvoljena sredstva mogli bi da odgovaraju, čak i krivično. Izvesna i najteža kazna ipak je tržišna.
"Najveću štetu trpe proizvođači, izvoznici onda kad im se vrati pošiljka onda kada moraju da unište svoj proizvod, kada ne mogu da ga plasiraju na tržište. Sama država ne može da trpi neku štetu osim ako bi učestalost presretanja bila neka neverovatna, mi za sad takvu situaciju nemamo i nemamo razlog da se bojimo“, kaže Nebojša Milosavljević.
Pitanje o kojem će se tek govoriti je uništavanje i skladištenje neupotrebljenih pesticida i ambalaže. Pravila postoje, ali ne i kontrola, kažu stručnjaci. Trenutno, to je jedan od važnijih uslova prilikom odobravanja sredstava za pomoć poljoprivredi iz evropskih fondova.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest