PALJENJEM VATRE PRIVJEG MEŠTANI RAKOVE BARE PROSLAVILI BELE POKLADE

Od prikupljenog drveta kojeg su seoski mladići prikupili od svojih meštana ili su sami donosili,u centru sela zapalljena je velika vatra-privjeg a oko vatre grupa muškaraca (uvek paran broj) formirao je  kolonu u obliku zmije koja igra oko vatre. Prva polovina muškaraca u kolu vuče kolo napred a druga polovina nazad sa ciljem da kolovođa - prvi igrač u kolu ugura keca-poslednjeg igrača u kolu u vatru.

Na taj način veruje se da zmija-zmaj sama sebe pojede(kolovođa-glava zmije pojede keca-rep zmije). Zmija ili zmaj koji sami sebe pojedu predstavljaju simboliku umiranja stare a rađanje nove godine. Praznik se poklapa sa činjenicom da dan počinje da biva duži a noć kraća, u tom vremenskom periodu.

U obrednoj praksi Vlaha priveg se praktikuje u porodičnoj i seoskoj varijanti. Porodični se priređuje na godišnjicu smrti pojedinca, a seoski na Mesne i Bele poklade, kada se pali jedna velika vatra za sve pokojnike sela. Ovaj drugi, karakterističan inače za sela zbijenog tipa, napušten je gotovo svuda početkom šezdesetih godina ovoga veka. Zadržao se jedino u Rakovoj Bari kod Kučeva, a 1990, nakon tri decenije pauze, obnovljen je u Debelom Lugu kod Majdanpeka.

Ovom običaju u naselju Rakova Bara  prisustvovao je I predsednik Nacionalnog saveta vlaha Novica Janošević  koji je je rekao da su Vlasi koji pretežno žive na teritoriji Istočne Srbije pripadnici hrišćanske veroispovesti I  vernici Srpske pravoslavne crkve.Međutim,Vlasi kao poseban entitet u Istočnoj Srbiji su spletom istorijskih okolnosti održali svoja verovanja I običaje  sve do današnjeg dana,a cilj Vlaškog nacionalnog saveta  je podrška  ovih običaja,kulture I tradicije.
           -Izuzetno mi je zadovoljstvo kao predsednik Nacionalnog saveta vlaha da budem večeras u Rakovoj Bari I da podelim sa meštanima ove trenutke koji su interesatni I ono što bi pre svega naglasio da su običaji,kultura I tradicija vezivno tkivo jednog duštva I ono što nas čini prepoznatljivim I vremenom održava kao  društvenu celinu.Ono što je interesatno I što mi nazivamao ,,Privjeg’’ jeste da se on u vlaškim selima održava na mesne I bele poklade,mesne prošle,a  Bele poklade ove nedelje,naglasio  je Janošević.

Privjeg može da se na srpski prevede kao vatra za mrtve. Međutim,to ne može da se smatra kao jedan dnevni događaj,već je to u okviru ukupnih godišnjih događaja I života Vlaha na našoj teritoriji,odnosno u našim selima. U razvijenim selima ranije kao što je sada slučaj u Rakovoj Bari pravio u Centru sela.,a u nerazvijem selima,odnosno u planinskim krajevima Homolja je to bila porodična tradicija I pravio se u krugu porodice,tako se porodica okupljala,pre toga je postojalo niz drugih radnji,dok se uveče palila vatra I namnjivala mrtvima,jer Vlasi su negovali kult mrtvih,ranije u verskom,a sada samo u kulturuloškom I tradicionalnom smislu.


               -Ono što ćemo biti svedoci večeras jeste I što je sačuvano u Rakovoj Bari ,to je ,,Privjeg’’,ali društveni događaj oko kojeg se okuplkja cello selo. Ono što,mogu da Vam kažem  da je jedan od mojih poslova u Nacionalnom savetu vlaha je očuvanje kulturne baštine ,običaja I tradicije vlaha. Ja mogu da vam govorim okvirno o ,Privjegu’’a neko od meštana reći detalje. Specifično za ovo naselje jeste da se oko vatre,tj Privjega igra jedna igra, gde muški momci mlađi I jači igraju kolo koje zovemo ,,Marga’’ koja je specifična,to je viteška igra koju igraju mlađi  I jači momci.a smisao te igre je da se pokaže snaga I oni slabiji izbace iz kola ili odustanu.Svakako se na ovaj dan ljudi prosećaju svojih mrtvih predaka I sbve što čine jeste u smislu da Vlasi ne priznaju smrt kao fizičku pojavu,veće je prihvataju kao nešto što se jednoooostavno desilo,ali smatraju  da su mrtvi I dalje među nama.I njima u slavu,I njima u poštovanje se priprema poseban ručak na današnji dan I namenjuje se ,objasnio je predsednik Nacionalnog saveta vlaha,Novica Janošević
 
Mlađi momci  od podneva pa do uveče sakupljaju drva od svakog domaćinstva koje daje po jednu granu ili drvo dužine oko tri metra koja se u centru sela postavlja na jednu gomilu da bi se uveče uplaio ,,Privjeg’’.Posećuje se u toku dana I groblje gde se isto namenjuje mrtvima,a smisao je svega toga da se prisetimo svojih predaka.koji nisu više među nama.Uveče,kada se upali Privjeg,ranije se palio tako što se puškom pucalo u postavljenu slamu,a danas se to čini šibicom ili upaljačem I kada se vatra upali,ona se namenjuje od starne žena svojim mrtvima,jer Vlasi smatraju da je onaj svet poprili taman I hladan,a vatra je topla I svetla,odnosno namnejuje se vatra,svetlost I toplota.


             -Nakon toga,svu hranu koju su poneli od kuće namenjuje je mrtvima,žene su prema zapadu  a okrenute prema istoku I namenjuju.Oni koji nisu donnnneli svoja drva,ne mogu da namene,ali zato mogu je jednom koletivnom mogu nameti poznatim I nepoznatim ljudima koji su nekad živeli.Vidite,kojilo Vlasi neguju kult mrtvih,odnosno koliko poštuju svoje pretke,što je u ovom slučaju jako bitno.Sve to void poreklo iz vremena kada nismo pripadali hriušćanskoj very iz vremena paganskih običaja,to se svakako,pa I Sloveni su nekad imali pre nego što su primilihrišćansku veru,imali svoje ritual,ali se kod Vlaha sve to održalo I do danas u kultorološkom smislu I običaju.Nakon što se nameni vatra mrtvima,onda počinje kolo  oko vatre gde se igra vlaško kolo I koje može da traje do rane zore.A li posebna igra je ,,Marga’’koja postoji u Rakovoj Bari, Dakle, igru Marga odvajamo kao posebnu od Privjega koji se pali za mrtve, dodao je Janošević.


Rakova bara je naselje sa vlaškom populacijom ima oko 250 domaćinstava I oko 550 stanovnika od kojih  se oko  80 odsto nalazi na privremenom radu u inoostranstvu. Proslavu belih poklada I paljene vatre ,,Privjeg’’ u saradnji sa svojim meštanima organizovala je mesna zajednica ovog sela.


          -Još uvek održavama te naše stare običaje paljenjem vatre ,,Privjeg’’ I igru  ,,Marga’’ za koje predstoje pripreme u vidu prikupljanja drva,pripremu hrane I paljenje vatre oko koje igraju naši mladi meštani,kaže Veroslav Janković,predsednik Mesne zajednice Rakova Bara.
          Jedan od dobrih poznavalaca običaja u selu je Dragiša Vujčić kaže da je ovaj običaj tradicionalan I da je  Rakova Bara jedina u Istočnoj Srbiji  koja nije prekidala  njegovo održavanje I proslavu Belih poklada.

          -To je običaj plemstva Vlaha od vremena  njihovog  dolaska.Po mom saznanju koje se prenose s kolena na koleno meštani se trudili da ovaj običaj ne prekidaju na današnji dan kada održavaju ,,Privjeg’’ na Bele poklade u centru sela I ritualnu igru oko vatre ,,Margu’’,dodao je Vujčić.


U suštini, ovakve složene obredne obaveze živih prema mrtvima, koje podrazumevaju zadovoljenje njihovih ne samo duhovnih i emocionalnih potreba već i telesnih, počiva na verovanju da se posle smrti duša i telo ne razdvajaju već da čovek ostaje celovit; šta više, sada čak sa rafiniranijim psihofiziološkim prohtevima! U etnološkoj teoriji, ovakav tip verovanja naziva se animatizam.
 
Lj.Nastasijević