OTVORENA IZLOŽBA PETRA ANĐELKOVIĆA DETINJSTVO JE MOJA BIBLIJA

I ove godine u okviru 51..Smotre izvornog narodnog stvaralaštva ,,Homoljski motivi’’ u ateljeu porodične kuće,,Studenac’’ u Kučevu, slikar i vajar , Petar Anđelković otvorio  je za svoje sugrađane i ljubitelje ove umetnosti  samostalnu izložbu  na temu ,,Detinjjstvo je moja biblija’’’,gde se ovaj umetnik ponovo vratio večitoj ispiraciji i izvorištu ideja,događaja i života.



Otvarajući izložbu Vajar Velimir Karavelić je rekao da je Petar Anđelković umetnik zavičajnog duha i neko koji tumači nacionalnu i istoriju ovoga. kraja
       -O radu Petra Anđelkovića čuo sam pre desetak godina,a ono što mogu da kažem o njemu da je on umetnik zavičajnog duha i veleiki posećeneik umetnosti i najbolji primer onoga što veruje u to što radi i istrajava,dodao je Karavelić.


        Istoričar umetnosti  dr Jelena Anđelković Grašar je istakla da nosioci ove izložbe upravo su slike sećanja na umetnikovo detinjstvo,koje je on oblikovao u skladu sa  rafiniranim pamćenjem.


      -Nova tema je njega okupirala već godinama i na čemu je radio jako dugo.Slike su veoma emotivne,njemu naročito,ali i meni.Zato što ne samo kroz nih otkrivamo ko su preci u našoj porodici i gde saznajemo o nekim ljudima koji su živeli u davnim vremenima koji su nam ostavili mnogo toga u amanet,što ovako genetski,odnosno u našem genetskom kodu,što u tome da smo nasledili od njih tu neku nit koja nas veže za neke udaljene prece u nekom smislu i da smo saznali da su bili kovači u srednjem veku,naglasila je dr Jelena Anđelković Grašar.
       Arheolog Dragan Jacanović koji autora izložbe Petra Andjelovića poznaje već 36 godina kaže da je ovaj umetnik kulturna institucija koja prelazilazi granice ne samo opštine Kučevo,već i Srbije.
       -Reč je o čoveku koji u sebi duboko nosi korene i duboku svest o svom postojanju.Petar je izuzetno vredan umetnik koji neumorno i danju i noću stvara,priča i podseća na jednu priču,ko smo,odakle smo i kuda idemo,rekao je Jacanović.


        Autor  izložbe,Petar Anđelković i ovoga puta sa novom temom svoje izložbe na svojim slikama i skulpturama predstavlja istorijat svoje porodice i oživljavanje ili čak stvaranja sećanja na njih,što je pored najlepših dečačkih uspomena bilo vredno i neophodno zabeležiti


.U ovoj srećnoj kombinaciji izrađeno je je i šest poprsja srednjovekovinih vitezova.


    -Svake godine se trudim da izložba bude nova,da teme budu potpuno nove i ovoga puta uradio sam nešto što sam planirao nekih petnaestak godina,možda i viđe,da konačno uradim svoju biografiju,ali na likovni način.dakle na način,ne onaj klasičan da pišem autobiografiju,nego da je naslikam iz onih najranijih dana sećanja na neko detinjstvo,na dedove,pradedove,njihove priče što ostavljaju jak utisak na mene.Rođen sam u jednom bajkovitom kraju,takvo mije bilo i detinjstvo,Uspeo sam da to uradim ne na klasičan način na platnu,već sam radio na daskama,zapravo moja ideja je bila da to budu tarabe.dodao je autor izložbe Petar Anđelković.


         U galeriji ,,Studenac’’ smeštenoj u porodičnoj kućina, mogu se videti i drugi obrađeni materijali poput mermera,standarnog drveta koje  je stalno prisustnu u Petrovim radovima i na kraju keramika koja je vezana za Lepenski vir i kulturu toga kraja.Ova izložba omogućava posetiocima da se bliže upoznaju sa istorijom kraja u kome žive,kroz slike kojima je Petar vizuelizovao paleolitskog čoveka,značaj metala od neolita do srednjeg veka,osvajanja zavojevača,borbe,radove i sve ono što je oblikovalo mesta i ljude u dolini Peka.


        Slike i skulpture, i ovoga puta,postaju kruna umetnikovog suživota sa prirodom i prepoznavanja drevnih poruka zabeleženih u vremenu o kome Petar Anđelković govori i koji su deo njegovog stvaralaštva a ujedno i poetika doba o kojem on svedoči.


I ova izložba kao i mnoge predhodne na završnici otvaranja završena je ispaljenim hicem iz trešnjevog topa.
 
Lj.Nastasijević