OTVORENA IZLOŽBA "SEDAM MILENIJUMA TRAJANJA"
U GALERIJI SAVREMENE UMETNOSTI U POŽAREVCU 12.04.2017.GODINE OTVORENA JE IZLOŽBA POD NAZIVOM „SEDAM MILENIJUMA TRAJANJA“ PREGAČE IZ ETNOLOŠKE ZBIRKE NARODNOG MUZEJA U POŽAREVCU, AUTORA ETNOLOGA DANICE ĐOKIĆ.
Na samom otvaranju izložbe autorka je govorila o značaju kulturno istorijskog nasleđa kolekcije pregača iz etnološke zbirke Narodnog muzeja u Požarevcu i kazala: „Pregače, ili kecelje, spadaju u najlepši deo tradicionalne odeće, koji se ukrašavao sa posebnom pažnjom. Njihovo trajanje može se pratiti od vremena vinčanske kulture (5.000 godina p.n.e.) do danas. Prikazi na figurinama pronađenim na lokalitetu Minine vode u Požarevcu i lokalitetu Belovode kod Petrovca, nedvosmisleno ukazuju da se radi o prednjoj i zadnjoj pregači, koje su se do početka XX veka nosile u pojedinim oblastima Braničevskog regiona. Da se radi o tkanim pregačama potvrđuju i arheološki artefakti koji dokazuju da je tkanje bilo razvijeno u ovom periodu (tegovi sa vertikalnog razboja, otisci tkanina na posudama).
Obzirom da ove figurine imaju ulogu u kultu plodnosti o čemu svedoči naglašen stomak i bokovi, kao i to da su neke od njih predstavljene nagog gorljeg dela, jasno nam stavljaju do znanja da je prvobitna funkcija pregača bila magijsko-religijska. Pregače su skrivale samo donji deo tela i njegove reproduktivne organe, a ujedno i naglašavale njihov značaj u kultu plodnosti. Geometrijska ornamentika na njima očuvala se, takođe, sve do savremenog doba.
Najlepši prikaz praistorijske pregače predstavljen je na Kličevačkom idolu. Na njoj su stilizovano prikazani delovi odeće koji su se do druge polovine XX veka nosili u braničevskom kraju. Među njima se posebno ističe pregača, ukrašena geometrijskom ornamentima.
U tradicionalnoj kulturi čitav proces izrade pregača odvijao se u okviru domaće radinosti, od proizvodnje sirovina kao što su vuna i konoplja, preko njihove prerade u niti, tkanja i ukrašavanja vezom. Ornamenti su se izvodili ili u tkanju ili vezom u tehnici pravog, kosog i punog boda, pokrstice ili tzv. tapiserijskog, čupavog boda pomoću specijalne mašinice. Na ukrašavanju pregača se nije štedelo, kupovala se čipka, perlice, šljokice, srma. Prema načinustilizacije ornamentatakoji odaju izuzetnu likovnost, pregače možemo svrsvati u narodnu umetnost.
Posebnu vrstu pregača predstavljaju one koje su se nosile uz tzv. građansku nošnju i već tada se pokazuju znaci nove funkcije pregače, poznatije kao kecelja (mađarska reč), a to je zaštita odela od prljanja. Mada se još uvek vodi računa da ona bude stilski uklopljena u ostale delove odeće.
Pregače su bile i ostale prepoznav element identiteta jednog naroda ili uže teritorijalne zajednice. U pregače etnološke zbirke Narodnog muzeja Požarevac utkano je arhetipsko sećanje od sedam milenijuma.“
Izložba je otvorena do 21.aprila. Ulaz je slobodan.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest