ODRŽANA TRIBINA PROJEKTNO FINANSIRANJE MEDIJA I AUTOCENZURA

U SREDU 18. DECEMBRA U HOTELU FENIKS U POŽAREVCU ODRŽANA JE TRIBINA PROJEKTNO FINANSIRANJE MEDIJA I AUTOCENZURA U OKVIRU ISTOIMENOG PROJEKTA KOJI JE ODBOREN RADIJU BRAVU NA KONKURSU  MINISTARSTVA INFORMISANJA I KULTURE. NA TRIBINI SU GOVORILI OLIVERA MILIŠEVIĆ  NOVINAR POLITIKE I ČLAN UPRAVNOG ODBORA UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE,MIROSLAV MILETIĆ NOVINAR RADIJA 34 IZ KRAGUJEVCA,UROŠ UROŠEVIĆ NOVINAR BOOM 93 I  SLOBODAN VASIĆ UREDNIK RADIJA BRAVO.





Radiju Bravo je ove godine na konkursu Ministarstva informisanja i kulture za sufinansiranje projekata oraganizovanja i učešća na stručnim, naučnim, i prigodnim skupovima kao i unepređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2019 godini odobren projekat "Projektno finansiranje medija i autocenzura."





U okviru projekta održana  je i tribina u hotelu Feniks na kojoj su govorili Olivera Milišević  novinar Politike i član upravnog odbora Udruženja Novinara Srbije,Miroslav Miletić Novinar Radija 34 iz Kragujevca,Uroš Urošević novinar Boom 93 i  Slobodan Vasić urednik Radija Bravo.

Mediji Braničevskog okruga, ali i u celoj Srbiji, pretežno zavise od budžetskog novca. Medija je mnogo a  budžeti za oglašavanje su mali tako da se mediji susreću sa mnoštvom problema.Primera  zloupotre trošenja novca za projektno sufinansiranje ima širom Braničevskog okruga, ali se o tome nigde ne govori. Tako je oko 200 000 građana ovog kraja uskraćeno za nepristrasno informisanje i pravo na objektivnu i tačnu informaciju.Na drugoj strani, da bi mediji bili slobodni, moraju imati uslove za rad i da budu ekonomski nezavisni od izvora finansiranja, odnosno da njihova sudbina ne zavisi isključivo od projektnog sufinansiranja. U praksi, to nije tako.

Dodatni problem uočen u Braničevskom okrugu proističe iz sveprisutnog stava i shvatanja predstavnika vlasti da je medij koji na konkursu dobije novac, dužan da tokom cele godine izveštava o radu te lokalne samouprave,naravno, samo pozitivno.

Takođe, u ičekivanju da se konkursi raspišu i nadi da će dobiti neka sredstva, pojedini mediji „ na blanko“ prate aktivnosti lokalnih samouprava gde istovremeno izostaje svaki vid kritike i objektivnosti. Predmet javnih konkursa nije i ne može biti „praćenje rada organa uprave“, več isključivo proizvodnja medijskih sadržaja od javnog interesa. Ipak, većina  novinara u ovom kraju projektno sufinansiranje ne vidi kao profesionalni izazov niti prostor za istraživačke priče. Često obrazloženje glasi da „znaju šta smeju,a šta ne smeju da rade“.

Učesnici tribine probali su na mnoga pitanja da daju odgovore i da donesu određene zaključke a suština je da je cenzure medija bilo oduvek ali je danas ona najizraženija kao i autocenzura.