Od zemljotresa ne treba strahovati, za njih se treba pripremati
Između zemljotresa u okolini Paraćina i Kruševca i padavina i poplava u tom kraju ne može se uspostaviti direktna korelacija, rekla je za RTS seizmološkinja Slavica Radovanović. Briga ne treba da ide u pravcu kada će biti, nego šta je to što mi možemo da uradimo kad bude onaj najjači zemljotres, istakla je Radovanovićeva.Zbog padavina i poplava prethodnih dana, u pojedinim opštinama proglašeno je vanredna situacija. U ponedeljak se treslo tlo u Paraćinu, jači zemljotres osetio se u Kruševcu i okolnim opštinama Rasinskog okruga.
Prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, epicentar je bio u varvarinskoj opštini, između Obreža i Drenovca. Intenzitet potresa u epicentru bio je 4,2 jedinice Rihterove skale.
Seizmološkinja Slavica Radovanović rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici, da je teško uspostaviti direktnu korelaciju između zemljotresa i velike količine padavina i polava.
"Podsetiću vas na velike poplave u Obrenovcu, kad je bilo mnogo više vode, a nismo imali zemljotres. Ovaj zemljotres je pre u nekoj relaciji sa tim generalnim povećanjem seizmičnosti, koja se lagano širi i sa istoka i sa zapada nam dolazi, dotiče seizmička energija i počinju polako da se pojavljuju zemljotresi i na prostoru susednih država i kod nas. Svedoci smo zemljotresa kod Temišvara, pre nedelju dana, pa onda zemljotresa u Bugarskoj kod Plovdiva gde nije tako često zemljotres magnitude 5 kao i ovaj kod Temišvara. Poslednji je tu bio još 1991. godine", rekla je Radovanovićeva.
Intenzitet u epicentru je bio 4,2 stepena po Rihteru. Radovanovićeva kaže da je teško odgovoriti na pitanje da li se mogu očekivati naknadni potresi kad je reč o Srbiji.
Napominje da je pogledala veb prezentaciju Republičkog seizmološkog zavoda, da vidi ima li je eventualno nekih slabih zemljotresa, ali ih nije bilo.
"Moram da podsetim da je poslednji zemljotres u ovom prostoru bio takve jačine još 1893. godine. Od tada je prošlo dosta vremena", rekla je ona.
Prema njenim rečima, kad govorimo o našim najjačim zemljotresima to je magnituda 5,7 i 5,9.
"Znači, taj 1739. kod Jagodine imao je procenjenu magnitudu 5,7, ovaj kod Svilajnca je bio 1893. Namerno govorim godine da dobijete osećaj da jeste ipak prošlo dosta vremena i da je u kontekstu ove seizmičke aktivnosti, i u Rumuniji i u Bugarskoj došlo do laganog porasta i u ovom prostoru još od 2006. godine - kod Donje Mutnice bio zemljotres magnitude skoro 5", ističe Radovanovićeva.
Šta može izazvati zemljotres ovakvog intenziteta
Radovanovićeva kaže da magnituda 4,2 skoro da ne može da izazove oštećenja na objektima.
"Magnituda od koje možemo da očekujemo da se nešto desi, da popadaju crepovi, da se pojave neke manje pukotine, ali samo u malteru i to starijih objekata počinju tek od magnituda 4,5. Tako da sve što je do te magnituda smatramo stvarno bezopasnim, ako iza toga ne sledi nešto jače, pa da je najavljivač", napominje ona.
Ukazuje da područje Sjenice pogađaju zemljotresi koji nisu jaki. "Energija se prazni regularno i nikad se ne nakupi previše toga. A svi prostori koji ćute, u kojima nema zemljotresa, a u prošlosti su bili neki jaki zemljotresi, to su prostori u kojima se potencijalno mogu javiti i zemljotresi magnitude 4,2. Videli smo i da u poslednjih nekoliko godina, počevši od onog Mladenovca, od pre nekoliko godina, da je počela lagano da raste seizmička aktivnost na prostoru Srbije", rekla je Radovanovićeva.
Briga za bezbednost
Radovanovićeva kaže da briga treba uvek da bude usmerena, ne u pravcu kada će biti, nego šta je to što mi možemo da uradimo kad bude onaj najjači zemljotres.
"A biće sigurno jednog trenutka onaj koji je za prostor Srbije najjači, što je daleko od bilo kakve kataklizme - šta je to što mi u okviru svoje porodice, u okviru objekta u kojem smo, možemo da uradimo, da bezbedno izađemo iz tog zemljotresa. Eto, naša briga ka tome treba da bude usmerena", zaključila je Radovanovićeva.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest