OBRENOVIĆU ŠTAP I ŠEŠIR

NA GLUMAČKIM SVEČANOSTIMA MILIVOJEV ŠTAP I ŠEŠIR NAGRADU ZA NAJBOLJEG GLUMCA OVE GODINE PONEO JE ISTAKNUTI GLUMAC AMATER, DRAŠKO OBRENOVIĆ
KOVAČEVIĆEV DOKTOR ŠUSTER BRILJIRAO JE NA DASKAMA POŽAREVAČKOG CENTRA ZA KULTURU


Doktoru Šusteru Kovačević obilato pripisuje sirovu građu iz ludila srpske istorije devedesetih; u njegovom  komadu tu gotovo dokumentarističku podlogu čine sprega mafije i policije, sveprisutno okruženje zločina i smrti, finansijsko i biološko odumiranje građanske klase. Međutim, nasuprot onome što bi se očekivalo kada je u pitanju ovakva građa, pisac se ne prepušta detaljnoj realističkoj obradi ovih motiva.


U Doktoru Šusteru ovakva  konstrukcija proističe iz sudara dva sveta – nerealno senilnih i izgubljenih predstavnika odumirućeg sveta (stari doktor i njegova sestra, profesorka klavira) i realno realnih i prisebnih predstavnika sveta u usponu (policajac, novinarka, kriminalac). Značenje komada direktno proističe iz ovako postavljene apsurdističke dramaturške konstrukcije, tačnije iz njenih završnih spojeva.


I na kraju, da rezimiramo kome je požarevačka publika dala svoj glas. KOMEDIJI APSURDA.
Eksplicitnost navedene replike ukazuje na glavni paradoks drame Doktor Šuster. Ovaj problem posebno je uočljiv u Doktoru Šusteru, zato što bi u njemu glavni dramski interes trebalo da bude vezan za male životne priče malih, običnih i poštenih ljudi; takvih priča i likova u ovom komadu nema, jer su doktor Kos i njegova sestra Divna samo stilske figure u funkciji građenja određene teze. Tako se, na kraju, stiče utisak da glavno piščevo polazište u novijim komadima nije tragična stvarnost Srbije devedesetih, kako smo na početku pretpostavili, već piščeve apriorne teze o toj tragičnoj stvarnosti... Cinik bi rekao da je velikog umetnika načeo osrednji filozof.