OBRAĆANJE EPISKOPA BRANIČEVSKOG DR IGNATIJA VERNICIMA

Obraćanje NJegovog Preosveštenstva episkopa braničevskog g. Ignatija povodom vanrednog stanja izazvanog pandemijom, u vidu teksta čije delove sadrzaja prenosimo, a celokupan tekst možete pronaći na portalu Sat televizije
Obraćam vam se u ove dane Velikog i časnog posta, a pred najveći crkveni praznik Vaskrsenja Hristovog iz mrtvih, povodom trenutne situacije i virusa Covid 19, koji vlada i odnosi mnogobrojne živote, kako u našoj zemlji tako i širom sveta. Na samom početku, molim vas, ljubljeni u Gospodu da se čuvate i da čuvate druge na način kako to propisuju zdravstvene organizacije naše zemlje. Ovom prilikom želeo bih da vam, radi utehe u Gospodu, ukažem na nekoliko važnih stvari, vezanih za našu veru i naš život u Hristu, a koje nam mogu biti od koristi baš u ove dane straha i tuge.
Smrt se ne pojavljuje iznenada u šezdesetoj, sedamdesetoj ili nekoj drugoj godini našeg života, kao da nije bila tu. Smrt je proces koji traje koliko i naš život. Stoga, naš sadašnji život je samo predokus istinskog života.
Život je jedan i jedinstven. Počeo je Božjim stvaranjem i trajaće po Božjem obećanju večno. Razlika je u tome što je istinski život onaj život koji nije prožet smrću a koji će nam Gospod darovati u budućnosti o sveopštem vaskrsenju. Tada će smrt biti odvojena od našeg sadašnjeg života i neće je više biti, kao što nam je to pokazano u Vaskrsenju Hristovom.
Dakle, Gospod Isus Hristos nas poziva da tražimo i da želimo život, a, ako ga želimo, Bog Otac će nam ga dati u izobilju. Na koji način treba da tražimo život i da se borimo za njega?
Najpre, poštujući i čuvajući prirodu i prirodni poredak jer je to Božja tvorevina. Sva živa bića, uključujući i čoveka, bore se protiv smrti na taj način što jedu, spavaju, što se razmnožavaju, što koriste lekove, i na ovaj način izražavaju želju da žive. Zato je sve to Gospod i blagoslovio kad nas je stvorio, i da jedemo i da se razmnožavamo i da se koristimo i lekovima i medicinom, da bismo živeli. Jer Bog naš je Bog živih, a ne mrtvih. On je sam Život i nas je stvorio da učestvujemo u tom životu.
U Liturgiji  mi ne ostvarujemo samo zajednicu sa Bogom u Hristu, već i sa svima onima koji su kršteni i koji su već u zajednici s Gospodom. Zajednica s Bogom u Hristu mimo istovremene zajednice i sa svim ostalim krštenim ljudima nije moguća. Gospod je neodvojiv od onih koji su Telo Hristovo i jedina projava Hrista u istoriji. Zato je Liturgija događaj, a ne institucija i ne može biti prisustva Božjeg bez događaja sabranja. O, kako je ovo velika istina, koju i mi danas preživljavamo odvojeni jedni od drugih. Jer živeći kao sami, iako živimo i molimo se Bogu, svesni smo da to nije dovoljno bez liturgijske zajednice i našeg prisustva u njoj i zajednice s drugima.
Ovo naše sjedinjenje s Gospodom u Liturgiji, svakako je samo predokus budućeg Carstva Božjeg, kao što je i naš sadašnji život predokus istinskog života. Zato nam u ove dane, kad se od nas traži da budemo sami i da se ne okupljamo u većim grupama, pa na taj način i da ne idemo na Službu, tako teško pada. Ali, strpimo se. Ne kušajmo Gospoda, ne budimo hiroviti. Proći će i ova pošast, pa ćemo opet biti s Gospodom. Zna Gospod da ga neće slaviti mrtvi, nego mi živi i zato će nas podržati.
Zato, ljubljeni u Hristu Gospodu, čuvajmo svoj život i život drugih ljudi, koliko to do nas stoji i na način koji je jedini moguć u ovoj opakoj bolesti, jer na taj način najiskrenije iskazujemo našu istinsku želju za večnim životom i pokazujemo se da smo Božji.