NOVI USLOVI ZA PENZIJU U 2020.

UŠLI SMO U 2020. GODINU SA NOVIM PRAVILIMA ZA PENZINISANJE ŽENA, DOK ZA MUŠKARCE OSTAJE ISTO, S TIM ŠTO TO NIJE SLUČAJ I KADA SE GOVORI O PREVREMENOM PENZIONISANJU. DRUGIM REČIMA, OD 2020. GODINE, RIGOROZNIJI USLOVI ZA PENZIONISANJE.
OD OVE GODINE, od 2020. godine dame u starosnu penziju mogu sa 63 godine života, umesto 62 godine i šest meseci koliko je bilo porebno da imaju za penzionisanje u 2019. godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina. Do 2032. Bi trebalo da se starosna granica za žene produži do 65 godine. Za prevremenu penziju je pomerena granica na 39 godina rada i 57 godina i osam meseci života.  S druge strane, muškarci u starosnu penziju od 2020. idu po starom - sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. U prevremenu penziju muškarici od 2020. godine, mogu ići sa  58 godina i četiri meseca.
Savez penzionera Srbije uputio je Partiji ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), čiji su predstavnici poslanici u Skupštini Srbije, amandmane na Predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji su se našlli na sednici krajem 2019. Godine.
Budući da je reč o pravima koja se tiču višemilionske populacije, Skupština je mesto gde treba da se čuju svi predlozi penzionera, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da 474.000 penzionera, ili 27,7 ukupnog broja, prima presečnu penziju od jedva 10.900 dinara, ili 370 dinara dnevno, kaže u razgovoru za „Politiku” Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije.
– Penzioneri pozdravljaju predloženu švajcarsku formulu za usklađivanje penzija od Nove godine, s tim što predlažu da one prate rast inflacije sa 40, a rast zarada sa 60 odsto, umesto predloženih 50 prema 50. Ukoliko se ovaj amandman ipak odbije, primanja najstarijih će nastaviti kontinuirano da se smanjuju u odnosu na prosečnu zaradu, što nikome nije cilj. Sada je učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi manje od 50 odsto i ne bi trebalo dozvoliti njihov dalji pad – kaže Savić.
Statistika Fonda PIO pokazuje zabrinjavajuće rezultate, jer 700.000 penzionera, ili 40,5 odsto, mesečno prima prosečno manje od 13.000 dinara, ili 433 dinara dnevno, dok 1,1 milion, ili skoro 60 procenata, mesečno treba da živi od 16.200 dinara ili 540 dinara dnevno, što je po svetskim standardima granica dubokog siromaštva, kaže Andreja Savić, prvi čovek Saveza penzionera Srbije.
od 1. Januara 2020. Godine penzije će  biti veće za 5,3 ili 5,4 odsto, o čemu je govorio ministar finansija Siniša Mali, i to praktično znači  da će primanja najstarijih u Srbiji biti veća u rasponu od 540 do 7.130 dinara.
Penzioneri sa najmanjim primanjima (njih 106.000 ) od 2020. će umesto 10.000 dinara dobijati po 10.540 dinara, dok će penzioneri sa najvećim primanjima (iznad 100.000 ) imati povišicu od najmanje 5.400 dinara. Trenutna posečna penzija od 26.342 dinara, praktično, će biti veća za 1.500 dinara.
Najbrojnija grupa penzionera (njih 21,5 odsto) čije su penzije od 10.000 do 15.000 dinara, moći će da računaju na povećanje od 540 do 810 dinara. Najstariji građani koji mesečno dobijaju između 15.000 do 20.000 dinara, i kojih ima 218.350, imaće u novčaniku od 810 do 1.080 dinara više, a oni kojima na čeku stoji iznos od 20.000 do 25.000 dobiće povišicu između 1.080 i 1.350 dinara.
Među najbrojnijim grupama penzionera je i ona sa primanjima od 35.000 do 40.000 dinara.  Oni će u 2020. dobijati između 1.890 i 2.160 dinara više.