Holandaija i Švedska su na nivou Evropske unije pokrenule inicijativu da se određene namirnice, poput brašna, šećera ili pirinča, kao i mnoge druge, stave na listu trajnih prehrambenih proizvoda na kojima se više ne bi navodio minimalni rok trajanja, odnosno stavljala oznaka „najbolje upotrebiti do”.

Kako potrošače savetuje i Evropska komisija, hranu kojoj je istekao “best before” period, i zbog toga je želimo baciti, treba otvoriti i proceniti je li je stvarno neupotrebljiva.

Mlevena kafa, na primer, kojoj je istekla oznaka “najbolje upotrebiti do”, nije štetna ni dve godine nakon toga. Jedino što je sigurno da će takvoj kafi s vremenom oslabiti miris i ukus.

Svake godine u EU se baci od 90 do 100 miliona tona jestive hrane, pri čemu 30 odsto tih količina zbog isteka datuma na oznaci “najbolje upotrebiti do”(“best before”), odnosno zbog nedovoljne informiranosti kupaca o razlici između oznake “upotrijebiti do” (“use by”) i “najbolje upotrijebiti do”.

Te oznake potrošači najčešće smatraju jednakima. Ipak, u slučaju “use by” reč o maksimalnom roku trajanja do koga namirnica mora biti konzumirana, a u slučaju “best before” o minimalnom roku trajanja, nakon kojeg je namirnica i dalje zdravstveno ispravna.

Hrana s „upotreebiti do” oznakom je, s mikrobiološkog gledišta, brzo kvarljiva i, ukoliko se ne konzumira u navedenom roku, može predstavljati opasnost po zdravlje potrošača.

U drugom slučaju nam proizvođač „najbolje upotrebiti do” datumom ili periodom garantira da će dotad njegov proizvod biti najbolje kvalitete, a nakon toga će tu kvalitetu početi polako gubiti, kao i ukus, teksturu, aromu, nutritivnu vrednost…

To nikako ne znači da je nakon navedenog datuma ta hrana zdravstveno neispravna, već je, ukoliko nije došlo do oštećenja ambalaže, ona je po otvaraju dobra za konzumaciju, u zavisnosti od vrete, još nedeljama, mesecima pa čak i godinama. U većini slučajeva, ovom se oznakom obeležava zaleđena hrana, konzervirano voće i povrće, testenina, sušena hrana…