Nestašica meda preti Srbiji

Proizvodnja meda zbog lošeg vremena je pala na najniže grane, što bi moglo da poveća uvoz, ali i cene na domaćem tržištu

U Srbiji se godišnje proizvede od 6.000 tona pa čak i do 12.000 tona meda, ali ova 2020. biće loša, gotovo nezapamćena za domaće pčelare. Tek u apriliu naredne godine pouzdano će se znati koliki je pad zabeležen u pčelarstvu. U savezu pčelarskih organizacija Srbije okvirno procenjuju da će meda biti manje za 80 odsto u odnosu na presek, a da proizvodnja neće preko 2.000 tona.

Razlog za pad proizvodnje su  loše vremenske prilike koje su nas zadesile u toku cvetanja bagrema. Bagrem je pao na niske grane, ima ga malo i bilo ga je samo u nekim delovima zemlje. U većem delu Srbije ga gotovo uopšte nije bilo. Taj med, toliko koliko ga bude bilo na tržištu, uglavnom će biti izvezen.


Takođe, pčelari ističu da je suncokretova paša podbacila i da u proseku neće preći od pet do sedam kilograma po košnici. Kada je reč o livadskoj paši, ne pamti se lošija godina dok je prošla bila verovatno najbolja u istoriji. Ove godine je jedino lipovog meda bilo u pristojnim količinama, ali ni njega nema dovoljno. U dobrim godinama bude svega oko 300 tona, što je, ništa za Srbiju.

Pčelari se pribojavaju da će biti nestašice meda ove godine. Ima zaliha od prošle godine, ali nisu velike. Generalno se sve prodaje manje, pa će se tako i med prodavati manje ove godine. Teško je dati procenu da li će ga biti dovoljno ili ne. Sve što bude moglo da se izveze i što kupci traže otići će na strana tržišta jer je stanje slično u Mađarskoj, koja je veliki izvoznik, a koja je imala najgoru sezonu bagremove paše u poslednjih 50 godina. Prema njihovim zvaničnim izveštajima, bagremovog meda uopšte nemaju.