22 Jan 2021, 9:42
Beograd
RTS
Elena Marjanović
Nekretnine sve skuplje, a potražnja sve veća-zašto
I dalje se placevi i vikendice po Srbiji prodaju po neverovatnim cenama. Potražnja je velika. Sa druge strane, u Beogradu je prodat najskuplji stan čija je cena po kvadratu skoro 8.800. Da li to znači da je tržište nekretnina ipak odolelo pandemiji?
Čak 13 najskupljih stanova prodatih u poslednja tri meseca prošle godine nalazi se u Beogradu na vodi. Za najskupli od njih kupac je izdvojio 8.754 evra po metru kvadratnom.
Kraj 2020. godine obležio je pad interespvanja za vikendice dok je znatno povećana prodaja stanova, pokazuju podaci iz izveštaja republičkog geodetskog zavoda. "Ako pogledamo celu godinu i to da smo imali mesec i po dana vanrednog stanja kada smo imali ozbiljan pad prometa ali ne i pad cena nakretnina, pri kraju drugog, u trećem i četvrtom kvartalu imali smo rast prometa. Sada se već vidi da je promet bio skoro isti ako ne i veći nego 2019. godine. Cene su za neki procenat veće nego 2019. godine", navodi Nenad Đorđević iz Privredne komore Srbije. Cene na tržištu nekretnina u Beogradu, koje iznosi oko 60 odsto prometa stanova u Srbiji, nastavljaju blago da rastu. Novi stanovi na nekoliko najatraktivnijih lokacija koštaju u proseku više od 3.000 evra. Po ceni od oko 1.000 evra po metru kvadratnom do krova nad glavom može se doći eventualno u obodnim naseljima.
Najviše se kupuje za keš
Iako raste broj stambenih kredita, oko 70 odsto prometa je za gotovinu. "Naši podaci govore da u 2020. imamo 56 milijardi dinara više plasiranog nego u prethodnoj godini, u projektima to je preko 135.000 stambenih kredita, sada u totalu kad uzmemo presek", ukazuje Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka. Prosečan kredit za stan nije se menjao i iznosi oko 30.000 evra što ukazuje na to da najveći broj kupaca obezbeđuje više od potrebnog učešća, jer za ovaj iznos u Beogradu je moguće kupiti samo garsonjeru na periferiji. "Ljudi prodaju neke svoje nepokretnosti i onda kupuju nešto veće i onda je to ta razlika koja se javlja. Oni dolaze kod banaka da dopune neophodna sredstva da bi kupili nepokretnost. Porasla je štednja u dinarima, ljudi imaju poverenja u dinar, a sa druge strane imamo priliv. Pretpostavljam da je to dobar deo nekih naših ljudi koji rade u inostranstvu koji žele da plasiraju svoj novac, i otud priliv sredstava na tržištu nekretnina", dodaje Vasić. U poslednjem kvartalu prošle godine na tržištu nekretnina promet je dostigao 1,3 milijarde evra, što govori o oporavku ove grane privrede koja je 2019. učestvovala sa 5,7 odsto u bruto društvenom proizvodu. Podaci za celu 2020. biće poznati u martu i ovaj procenat će biti nešto manji pre svega zbog velikog pada prometa u vreme vanrednog stanja ali stručnjaci očekuju da neće biti značajnijih promena.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest