Negativne posledice paljenja strništa

Poljoprivredni proizvođači imaju lošu naviku da nakon skidanja useva spale žetvene ostatke. Spaljivanje žetvenih ostataka ima veišestruke i dugotrajne štetne posledice

Spaljivanjem strništa se razvijaju visoke temperature koje ubijaju korisne mikroorganizme u zemljištu što umanjuje prinose budućih useva. Pored toga uništava celokupan azot u zemljištu koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Takođe smanjuje se i sadržaj humusa.

Sa stanovišta bezbednosti u saobraćaju, po njenim rečima, dim koji nastaje nakon spaljivanja, može iznenada, da prekrije saobraćajnice i tako izazove saobraćajne nesreće sa veliki materijalnim štetama i ljudskim žrtvama.

Za spaljivanje strništa za fizička lica zaprećena je novčana kazna od 100.000 dinara, za pravna lica od 300.000 do 1.000.000 dinara, a počinilac je dužan i da da nadoknadi troškove za intervenciju vatrogasne službe

Loša navika poljoprivrednih proizvođača može biti opasna, ali i skupa.