NA VAŠARU U VELIKOM GRADIŠTU-VIŠE SE GLEDALO MANJE KUPOVALO

Poštujući tradiciju, svake godine, 2. avgusta za Svetog Iliju, koji je zaštitnik Velikog Gradišta, održava se veliki narodni vašar. Za građane Velikog Gradišta Sv. Ilija nije običan crkveni praznik. To je dan koji se željno išcekuje i za koji se priprema tokom cele godine.

Veče pred glavni dan, domaćini zajedno sa svojim porodicama  prođu kroz „vašarsku gužvu’’, a glavni dan vašara  koriste da bi ugostili svoje prijatelje koji dolaze iz okolnih sela i gradova, ali i udaljenih mesta i država.


Za meštane rasute po zemlji i svetu glavno okupljanje je upravo vašar. U prošlosti okrenut samo narodnom stvaralaštvu, danas je to spoj starog i novog, prilika za viđenje, razmenu iskustava i trgovinu. Ima na vašaru za svakog po nešto.


Najmlađe je najinteresantnija poseta zabavnim parkovima. Ringišpili, igrice, voz… je meta za najmlađe. Dok muška populacija svoje zadovoljstvo pronađe tek uveče pod nekim od brojnih šatora, ispod kojih se podiže oblak prašine, mami prolaznike miris mlade jagnjetine i prasetine sa ražnja.






Panađuri u Srbiji, čija je puna sezona upravo počela, sve manje liče na sabore iz davnina. I nekada i sada cilj ovih okupljanja bila zarada, ali je važno i zabaviti se, videti druge i biti viđen.


Vašar, sabor, panađur - razni su nazivi u različitim delovima Srbije, vekovima su bili stecište naroda, prava slika i prilika života. Na ovim svetkovinama, o velikim verskim praznicima, kad je "crveno slovo", nekad, zanatlije su nudile svoje proizvode, vrteo se ringišpil, najveća atrakcija za staro i mlado, sve generacije okupljale su se da vide, ali i da budu viđene. A danas vašari, kakvi su nekad bili, postali su retkost.


 



       Na vašaru sreli smo i dimničara Trajana iz Smedereva,čoveka sa više zanata,jer pored čišćenja dimnjaka,kotlova i kanalizacije  popravlja i šporete.


        Kod majstor Vlajka  koji već pola veka prodaje mekike na vašarima  u raznim mestima u Srbiji gužva,jer kako kažu stariji građani,ako ne pojedeš mekiku i kobasicu sa roštilja i ne popiješ klaker,kao da nisi bio na vašaru.


       -Dođite,probajte moju mekiku,a kada je pojedete dobićete braon boju kao što je ona.Mekike su od organskog brašna i ekološki zdrave za jelo,tako hvali svoje mekike,majstor Vlajko.


Više stotina tezgi,koliko ih je ukupno bilo na vašaru u Velikom Gradištu bile su krcate garderobom i trikotažnim proizvodima domaće i strane proizvodnje. Ali se više gledalo,nego kupovalo,jer je zbog opšte besparice i svetske krize narod ostao bez posla i kućnog budžeta.


Da se nebi otišlo sa vašara praznih ruku, imalo se  za neku mekiku , sladoled ili limunadu.  Jedno su mladi našli sebi zabavu na vašaru jer je gužve bilo na i ringišpilima,a  čekalo se na red i  za vožnju električnim automobilima.
 
 
Velikogradištanski vašar zbog duge tracije i ove godine zadovoljio je sve ukuse,bilo je svega i  svačega,ali se slabo kupovalo,jer kako su nam rekli prodavci,narod je ostao bez para. Dođu,pogledaju robu, i kada čuju za cenu,jednostavno produže dalje. Sve je ličilo na onu našu staru izreku,koliko para,toliko i muzike’’.
 
Lj.Nastasijević