399. - Sokrat, grčki filozof o kom jedine podatke imamo zahvaljujući sačuvanim Platonovim spisima, osuđen je na smrt. Presuda je glasila: "Kriv je Sokrat što ne veruje u bogove u koje veruje država, nego uvodi druga nova božanstva, a kriv je i zato što kvari omladinu." Odbio je da se spase bekstvom i mirno je ispio dosuđeni vrč otrova. Njegova najpoznatija izreka je: "Ja znam da ništa ne znam (Scio me nihil scire)."

1804. - Karađorđe je na zboru u Orašcu izabran za vođu Prvog srpskog ustanka. U znak sećanja na početak ustanka, kao i na događaj iz 1835. kada je donet Sretenjski ustav, današnji dan slavi se kao centralni državni praznik - Dan državnosti Republike Srbije (od 2002. godine).

1832. - U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Posle Drugog svetskog rata, Biblioteka je obnovljena i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na Svetosavskom platou u Beogradu.

1835. - Donesen je liberalni Sretenjski ustav Srbije, koji je po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio Dimitrije Davidović. To je prvi ustav na Balkanu. Po tom ustavu je zakonodavna i izvršna vlast pripadala knezu i Savetu, što je značilo ograničenje Miloševe do tada apsolutne vlasti. Protiv Ustava su istupile Austrija, Rusija i Turska, ocenjujući ga ne samo kao liberalan već i kao nesaglasan vazalnom položaju Srbije zbog nekih odredaba koje je sadržao (npr. o grbu i zastavi). Rusija i Turska posebno su bile nezadovoljne zato što nije donesen uz njihovu saglasnost, pa ga je Knez Miloš Obrenović već u martu 1835. suspendovao.

1882. - Ostvarena je prva isporuka zamrznutog mesa, sa Novog Zelanda u Britaniju.

1926. - Ugovoren je početak servisa avionske pošte u Americi.

1931. - Prikazan je prvi film o Drakuli.

1942. - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor "Marša na Drinu", direktor Beogradske opere. Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom Manojlovićem osnovao je 1899. Srpsku muzičku školu, koja sada nosi ime "Mokranjac". Ostala dela: prva srpska opera "Na uranku", horske pesme (zbirka "Seljančice"), solo pesme, muzika za dramske komade, vojni marševi.

1942. - Odigrao se jedan od najvećih poraza u britanskoj vojnoj istoriji, kada su Britanci posle nedelju dana opsade predali navodno neosvojivu tvrđavu Singapur Japancima. Više od 60.000 britanskih, australijskih i indijskih vojnika tada je zarobljeno.

1950. - Objavljena je "Pepeljuga" Volta Diznija.

1965. - Kanađani su progasili zvaničnom svoju crveno-belu zastavu sa javorovim listom u sredini.