MIT O KOKA-KOLI ILI KAKO JE NASTALA REKLAMA
Mit o stvaranju koka-kole ili kako je nastala reklama!U maju 1886., Džon Pemberton, apotekar koji je živeo u Atlanti, izmislio je novo piće. Kada je pokušavao da napravi lek za glavobolju, slučajno je nabasao na pravu kombinaciju sastojaka. Jednog popodneva je ubacio različite sastojke u tronožni lonac i dodao tečnost boje karamele. Onda je dodao sodu-vodu i tako je stvorio to slatko, gazirano i okrepljujuće piće, koka-kolu. Prava priča je, međutim, malo komplikovanija.
Pemberton, je u stvari bio iskusni proizvođač šarlatanskih lekova, mešao je velike količine alkohola, kofeina, opijuma ili mofrijuma. Pilule, balzami, sapuni prodavali su se preko novinskih oglasa, a njihova proizvodnja postala je unosan posao, posle građanskog rata, jer su vojnici uveli običaj da se sami leče. Ovi lekovi reklamirali su se besomučno kao lekovi pravljeni na bazi egzotičnih sastojaka ili poznavanja medicine Indijanaca, a prodavali su se pod nazivima koji su imali religiozne, patriotske ili mitološke konotacije; Munsonove pau-pau da vam pokrene jetru, pilule dr Morsea od indijanskog korena itd.
Do kraja devetnaestog veka nadrilekovi su se reklamirali više nego bilo koji proizvod, a novinarsko izdavaštvo je cvetalo. U to vreme su čak trošili od 500 dolara do milion dolara na reklamni prostor u novinama. Ljudi iz branše prvi su uvideli važnost kreiranja zaštitnog znaka i reklamiranja, reklamnih slogana, logotipa i panoa. Pošto je sama proizvodnja tih lekova obično bila vrlo jeftina, imalo je smisla uložiti dosta novca u reklamne kampanje. Jedan od najpoznatijih primera bila je smeša od povrća Lidije I. Pinkem. Za ovaj lek se govorilo da je odličan za sve vrste bolova, vrtoglavicu, gasove, stomačne tegobe.... Kada je u 20. veku izvršena analiza „smeše od povrća“ utvrđeno je da je sadržavala 15 do 20 % alkohola. Ironično, ispostavilo se da su ga najrevnosnije koristile žene iz trezvenjačkog udruženja.
Godine 1872. zahvaljujući popularnosti jednog novog sastojka, koke, koja je bila poznata kao božanska biljka Inka, krenula je i njena upotreba. Kokain je uspešno izdvojen iz lista koke 1855. godine i odmah postao predmet interesovanja među zapadnim naučnicima i lekarima koji su pomislili da bi to bilo dobro rešenje za odvikavanje od opijuma. Pemberton je osamdesetih godina devetnaestog veka počeo da koristi taj sastojak u svojim tabletama, eliksirima i mastima, a onda je stvorio piće koje je nazvao francusko vino od koke.
To i jeste bilo najpre vino u koje se dodavala koka. Neobičan lek koji je zahvaljujući odličnoj reklami bio prodavan, zvao se Vin Marijani. I to jeste bilo piće slavnih ličnosti, državnika, trojice papa, dva američka predsednika, kraljice Viktorije. Pemberton je u vino sa kokom dodao orašaste plodove kole, biljke koja raste u zapadnoj Africi. I biljka kola je imala okrepljujući efekat jer je sadržavala 2 % kofeina. Od Senegala na severu do Angole na jugu, konzumirala se biljka kola.
U reklamama za svoje piće, Pemberton je ubacivao izjave slavnih ljudi. I taman kad se proslavio, grad Atlanta i okrug Fulton kaunti izglasali su da se uvede zabrana alkoholinih pića na period od dve godine, s početkom 1. jula 1886. Kako je pokret za ukidanje alkohola sve više jačao, Pemberton je bio prinuđen da što pre smsli dobar bezalkoholni lek.
Originalnu verziju koka-kole Pemberton je stvorio koristeći ekstrat koke, tj. kokaina u tragovima, biljke kole i šećera. Kokain je potpuno eliminisan u ranom dvadesetom veku, iako se ekstrati dobijeni iz lista koke i danas koriste. Saradnik Frenk Robinson počeo je da osmišljava reklamu, pa je tako 1886. godine nastala prva u časopisu Atlanta žurnal, koja je bila kratka i konkretna: Koka-kola. Vrlo ukusno! Osvežavajuće! Razveseljavajuće! Novo piće je stiglo taman na vreme kada je u Atlanti započela prohibicija. Bilo je bezalkoholno i sadržavalo je "lekovita sredstva". U apotekama se prodavao kao važan tonik za mozak i lek protiv svih nervnih nadražaja, glavobolje, neuralgije, histerije itd.
A onda je krenula reklama i promocija. Moglo je da se ide na besplatnu degustaciju, lepili su se posteri po tramvajima, postavljale reklame u poslastičarnicama. Robinson je takođe osmislio logotip za koka-kolu, u kurzivu, koji se prvi put pojavio u novinama 16. juna 1887.
Nakon Pembertonove smrti, deonice je otkupio Ejs Kendler koji je prodavao sirup koka-kole, protiveći se ideji da se meša sa sodom kako se ne bi ukus narušio. Međutim prodaja koka-kole kao leka pretila je da suzi tržište samo za one koji imaju navedene simptome. U tom smislu, uklonjene su deprimirajuće reklame sa spiskom bolesti, a uvedene su mnogo veselije. Nove reklame preporučivale su je ženama i deci. Godine 1898. uveden je porez na lekovite preparate, kategoriju u koju je i koka-kola spadala. Kompanija se borila protiv ove odluke i izvojevala izuzeće od plaćanja poreza. U stvari, flaširanje se ispostavilo kao odičan potez. Koka-kola u bocama, koju su stvorili Bendžamin Tomas i Džozef Vajthed, otvorila je nova tržišta jer je mogla da se prodaje svugde. Kompanije je 1916. godine prvi put predstavila javnosti danas čuvenu bocu koka-kole sa prepoznatljivim oblikom.
Ipak, Zakon o zdravstvenoj ispravnosti hrane i lekova bio je usvojen kao Zakon dr Vajlija, a on se odnosio i na koka-kolu, koju su pila i deca, a ona u sebi sadrži kofein i time se deca drogiraju. Vajli je održao suđenje Koka-koli 1911. godine pod nazivom Sjedinjene Države protiv četrdeset buradi i dvadeset burencadi koka-kole. Na suđenju su verski fundamentalisti govorili o zlu koje ona donosi, kriveći je za širenje nemorala. Ipak, sud je konačno presudio u korist Koka-kole iako je u njoj bilo kofeina, i samo je trebalo prepoloviti ga. Kompanija se takođe obavezala da neće koristit decu u reklamne svrhe i tako je i bilo do 1986. godine.
No, kompanija je ipak pronašla način da dopre do dece, a da ih ne koristi u reklamama. Nastali su veseli posteri koji su se prvi put pojavili 1931. na kojima Deda Mraz pije koka-kolu. Širom sveta uvreženo je mišljenje da je koka-kola preko ovih postera, odgovorna za stvaranje moderne predstave o Deda Mrazu kao bradatom dedici u crveno-belom odelu, dakle bojama koje su u skladu sa koka-kolinim logotipom.
Mudri publicista Arči LI uspeo je da nametne ideju o koka-koli kao o veselom i porodičnom piću koje se pije u poslastičarnicama, umesto bahatog ispijanja piva i drugog alkohola po barovima. Li je prvi počeo sa reklamiranjem koka-kole preko radija, i prvi je plasirao reklame ovog pića u brojnim filmovima, što je bio još jedan način da se Koka-kola poveže sa glamurom i drugačijom stvarnošću.
"Četiri jahača apokalipse mogu da opustoše zemlju, koka-kola će i dalje opstati"!
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest