MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV HEPATITISA
Svetska hepatitis alijansa (WHA) obeležava Svetski dan borbe protiv hepatitisa od 2008. godine, ali je na zasedanju Skupštine SZO maja 2010. dogovoreno da se obeležava svake godine 28. jula. Udruženje za pomoć obolelima od hroničnih virusnih hepatitisa „HRONOS“ je uz podršku i pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja Srbije, već više godina glavni pokretač brojnih aktivnosti za obeležavanje ovog dana u našoj zemlji.Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i stručnjaci širom sveta, uoči Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, upozoravaju da se u širokoj javnosti nezna dovoljno i ne govori o toj bolesti, i da upravo zbog toga postoji mogućnost diskriminacije obolelih. Takođe se ističe da je hronična infekcija virusom hepatitisa najčešći uzročnik primarnog raka jetre, koji je treći najsmrtonosniji maligni tumor.
Dugotrajna infekcija, a bez odgovarajućeg lečenja, dovodi do toga da 7-8% inficiranih dobije neku komplikaciju bolesti, a jedan od četvoro ljudi, koji nose virus hepatitisa B, umire od raka ili ciroze jetre. Dve od tri osobe, hronično zaražene virusom hepatitisa B ili C, nisu svesne rizika od razvoja oboljenja jetre i hepatocelularnog karcinoma, koji se razviju kao kasna komplikacija. Zbog toga je Međunarodni dan borbe protiv hepatitisa prilika da se utiče na svest ljudi u zajednici o potrebi sprečavanja bolesti, njenom što ranijem otkrivanju i lečenju.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je svaki dvanaesti stanovnik planete nosilac virusa hepatitisa B ili C. Podaci pokazuju da je oko 500 miliona ljudi inficirano, i ima, hronični hepatitis B ili C, a da oko 1 200 000 ljudi godišnje umre od posledica virusnih hepatitisa. U Evropi je oko 21 milion obolelih od hroničnog hepatitisa B ili C, a u Srbiji se taj broj procenjuje na oko 500.000. Zbog porasta broja obolelih od hroničnih virusnih hepatitisa smatra se da je u toku tiha pandemija koja će svoj maksimum dostići u narednih pet do sedam godina.
Hepatitis je upala jetre koja dovodi do oštećenja ili uništenja njenih ćelija (hepatocita), javlja se u akutnom i hroničnom obliku, a u nekim slučajevima akutni hepatitis prelazi u hronično stanje. Bolest nije specifično povezana sa uzrastom ili polom. Uzroci su različiti i najčešće su infektivni (virusi hepatitisa: A,B, C, D, E i neke bakterije), ili su toksični (alkohol, hemikalije, neki lekovi), a mogu biti i metabolički ("masna jetra") kao i autoimuni poremećaji. Postoji vakcina koja sprečava nastanak Hepatitisa A i B i ona se u našoj zemlji primenjuje, prema Pravilniku i nacionalnom Kalendaru vakcinacije. Ne postoji vakcina za hepatitis viroza C i izbegavanje izloženosti i rizika za dobijanje ove infekcije, odnosno prevencija, jeste jedini način sprečavanja nastanka bolesti.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest