MEĐUDARODNI PRAZNIK RADA 1. MAJ OVE GODINE U SENCI KORONA VIRUSA: BEZ OKUPLJANJA I PROTESTA ŠIROM SVETA
DANAS SE OBELEŽAVA 1. MAJ - MEĐUNARODNI PRAZNIK RADA, A USLED PANDEMIJE VIRUSA KORONA, OVE GODINE IZOSTAĆE TRADICIONALNA OKUPLJANJA I PROTESTI ŠIROM SVETA.Usled restriktivnih mera radi suzbijanja epidemije virusa COVID- 19 koje uključuju zabranu okupljanja i socijalno distanciranje u mnogim zemljama, neće biti masovnih skupova ni protesta na kojima radnici traže bolje uslove rada i života, već će njegovo obeležavanje preći na virtuelni nivo.
Kako je najavljeno, "virtuelna" okupljanja za Praznik rada preko interneta biće širom sveta. Sindikati su najavili da će moto ovogodišnjih onlajn skupova biti poziv na solidarnost.
Međunarodni praznik rada ili Prvi maj je praznik kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.
Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu. Zamah prve industrijske revolucije i industrijalizacije u 19. veku obeležio je nemilosrdno iskorišćavanje radnika i radnica od strane vlasnika i poslodavaca. Male nadnice, dnevni rad od 12 do čak 18 sati, iskorišćavanje dečje radne snage i život na ivici egzistencije rezultirali su nizom štrajkova u kojima su se zahtevali dostojniji uslovi rada i života.
Najveći zamah radnički pokreti su doživeli u zemlji koja je imala najbrže rastuću industriju u SAD.
Vrhunac se dogodio u Čikagu, maja 1886. godine, kada je na ulice izašla masa od oko 40.000 pripadnika radničkog pokreta ističući zahteve simbolizovane u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Vlast je na demonstrante poslala jake policijske snage te je izbio žestoki sukob pri čemu je šest radnika ubijeno, a njih pedesetak ranjeno.
Mnogo je demonstranata uhvaćeno, a vođe štrajka izvedeni su pred sud. Petero ih je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.
Tri godine kasnije, 1889. na prvom kongresu Druge internacionale odlučeno je da će se svakog 1. maja održavati demonstracije dok god radnici i radnice ne izbore pravo na dostojan život i rad. Već od sledeće godine taj dan se slavi kao međunarodni dan opšte solidarnosti radništva.
Danas se Prvi maj ili Međunarodni praznik rada obeležava kroz različite vidove demonstracija i akcija kao dan borbe za osnovna ljudska prava svakog radnika i svake radnice ili jednostavno kao dan borbe za prava na život dostojan čoveka.
Na prostoru Zapadnog Balkana obeležavanje Prvog maja više se veže uz gozbu i slavlje u prirodi, a manje se veže za istorijsko sećanje na dostignuća svetskog radničkog pokreta, demonstracije i borbu za radna prava, te je zbog toga potrebno ukazivati na važnost ovog dana, njegovog značenja i njegove svrhe.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest