Mali Božič, Sveti Vasilije Veliki i pravoslavna Nova godina
Četrnaesti januar zauzima posebno mesto u pravoslavnom kalendaru, jer objedinjuje više značajnih praznika i običaja. Tog dana Crkva proslavlja Svetog Vasilija Velikog, jednog od najznačajnijih teologa ranog hrišćanstva i episkopa Cezareje u Kapadokiji. Kao osnivač opštežiteljnog monaštva i jedan od kapadokijskih otaca, zajedno sa Grigorijem Niskim i Grigorijem Bogoslovom, Sveti Vasilije ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Crkve. Upokojio se 379. godine, u 50. godini života.Istog dana obeležava se i praznik Obrezanja Gospoda Isusa Hrista, jedan od velikih hrišćanskih praznika, koji prema Svetom pismu simbolizuje prihvatanje ljudske grešnosti i duhovno očišćenje.
U narodu je ovaj datum poznat kao Mali Božić, Vasiljevdan i Srpska nova godina, kojom se završava božićni ciklus praznika i započinje nova godina po starom, Julijanskom kalendaru. U pojedinim krajevima ponovo se unosi badnjak u kuću, dolazi položajnik, a ostaci badnjaka se spaljuju. Posebno mesto zauzima obredni hleb – vasilica, koji se lomi među ukućanima kao simbol zdravlja, sloge i blagostanja.
Narodna verovanja nalažu da se na ovaj dan ne treba svađati, jer se veruje da bi nesloga mogla obeležiti čitavu godinu. Smatra se i da će godina biti rodna ukoliko 14. januara pada sneg ili je vreme oblačno, dok je u nekim krajevima običaj da se uzme kašika meda, kao znak slatkog i mirnog života.
U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve služi se Liturgija Svetog Vasilija Velikog, tokom koje se vernici mole za zdravlje, mir i duhovnu snagu. Sveti Vasilije se poštuje kao zaštitnik vere, istine i duhovne postojanosti.
Za pravoslavne vernike, 14. januar ostaje snažan simbol spoja crkvene tradicije i narodnih običaja, ali i prilika da se nova godina započne sa nadom u mir, zdravlje i blagostanje.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest