LIHT O DIJALOGU O KIM
Nemoguće je doći do održivog i odgovornog rešenja jednog tako značajnog pitanja kao što je Kosovo i Metohija bez ozbiljnog i teškog dijaloga, poručuje predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.- Pristalica sam dijaloga o svim značajnim pitanjima, da se društvo pita, da se razne strukture pitaju, a pre svega kompetentni ljudi - kaže Liht za Tanjug.
Ona je uverena da je širok dijalog o budućnosti odnosa Beograda i Prištine potreban jednako kao i dijalog o svim drugim važnim pitanjima, jer je, kaže, dijalog preduslov da razvijamo normalnu demokratsku proceduru i način da se vratimo osnovnim demokratskim principima.
Oni koji, kaže, unapred odbacuju dijalog o Kosovu, bez obzira od koga potiče inicijativa, u suštini dižu ruke od demokratskih procedura.- Duboko sam uverena da, od belih listića do odbacivanja dijaloga, oni koji bi trebalo da budu na neki način i nosioci i čuvari demokratskih principa - od njih odustaju, odustaju od uloge u tome i od odgovornosti - uverena je Liht.
Činjenica da je odgovornost predstavnika vlasti nesporno najveća ništa na tome ne menja.
Istovremeno, nada se da će vladajuća koalicija, vlada i predsednik ozbiljno i odgovorno slušati i učestvovati u dijalogu i učiti, jer, primećuje, stiglo je već mnogo korisnih ideja, ali oni moraju biti svesni da je njihova odgovornost najveća.
Vrlo teška odluka
- Oni su izabrani da u naše ime donose vrlo teške odluke, a ovo može da bude jedna vrlo teška odluka - poručuje.
Na pitanje koje su crvene linije koje Beograd ne bi smeo da pređe u razgovorima s međunarodnom zajednicom i Prištinom, Liht primećuje da su one "s vremena na vreme mnogo fleksibilnije nego što to vidimo i nego što se pokazalo".
- Lično, duboko sam ubeđena da je zaštita državnih i nacionalnih interesa nešto o čemu apsolutno mora da se vodi računa - navodi Liht.
U tom smislu se poziva na, kako ocenjuje, izuzetno značajnu izjavu profesora Tibora Varadija, datu ranije Tanjugu, da su granice crvenih linija - teritorijalna i personalna autonomija za Srbe na Kosovu i zaštita kulturnih spomenika.
Liht kaže da bi ona možda išla i korak dalje i predložila eksteritorijalnost najznačajnijih kulturnih i istorijskih spomenika, koji su, dodaje, pre svega verske prirode.
- To su objekti koji su ne samo tekovina srpske istorije i kulture, nego su civilizacijski spomenici i kao takvi moraju biti zaštićeni - smatra Liht.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest