Lazareva subota - Zašto vrbica važi za praznik dece
Srpska pravoslavna crkva obeležava Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica – praznik posvećen deci, radosti i veri u vaskrsenje. Ovaj dan prati niz lepih običaja, među kojima su vrbove grančice, venčići i zvončići.Lazareva subota zauzima posebno mesto u pravoslavnom kalendaru, jer podseća na jedno od najvećih čuda Isusa Hrista – vaskrsenje Lazara iz Vitanije. Prema predanju, Lazar je nakon toga živeo još tri decenije kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen, dok su njegove mošti kasnije prenete u Carigrad.
Ovaj praznik uvek se obeležava uoči Cveti, u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta. U narodu je poznat kao Vrbica, po običaju da se beru mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele vernicima.
Vrbove grančice simbolizuju svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, kada su ga, prema Jevanđelju, dočekala deca. Upravo zbog toga, Vrbica se smatra dečjim praznikom. Tog dana mališanima se oko vrata stavljaju zvončići, a od vrbinih grančica pletu se venčići koji se nose na glavi.
Narodni običaji nalažu i branje cveća koje se ne unosi u kuću, već se ostavlja u vodi preko noći. Sutradan, na Cveti, ukućani se tom vodom umivaju za zdravlje i napredak.
Iako je praznik radostan, obeležava se u duhu posta, pa su trpeze posne, a izostaju pesma i veselje. Mnogi ga obeležavaju i kao krsnu slavu, uz porodično okupljanje i negovanje tradicije.
Lazareva subota tako ostaje simbol vere, nade i detinje radosti, koja najavljuje najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest