Kuburović o izmenama Ustava, Vučiću, Hamiltonu
Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da su tekst Nacrta ustavnih amandamana u oblasti pravosuđa zajedno sa njom izradili zaposleni u Ministarstvu pravde koji se inače bave normativnom poslovima, kao i da nakon javne rasprave koja je u toku, očekuje njegovo unapređenje.„Bila sam lično uključena u izradu nacrta, kao i odeljenje za evropske integracije, koje je takođe vodilo ceo proces javnih rasprava”, rekla je Kuburović u intervjuu nedeljniku „Ekspres”.
Na izmenama je, kako je ulazala, pre svega radio pomoćnik ministra Čedomir Backović i njegovo odeljenje koje je bilo zaduženo da pravi uporedne analize ustavnih rešenja ne samo u zemljama u regionu, već i u zemljama Evropske unije.
Upitana da li se o ustavnim amandanima Ministarstvo pravde konsultovalo sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, Kuburović je navela da nije, kao i da se ni u medijima nije čuo njegov stav o tome.
„To je nešto što je u mandatu Ministarstva pravde. Kroz Akcioni plan za Poglavlje 23, koji je usvojila Vlada Republike Srbije 2016. godine, kao i Evropska komisija, imamo jasne smernice u kom smeru treba da idu buduće izmene. To je nešto što je ministarstvo pravde samo radilo”, navela je Kuburović.
Ukazujući da će prvi nacrt ustavnih amandmana biti na javnoj raspravi do 8. marta, ona je napomenula će to tada biti organizovana četiri okrugla stola radi diskusije o njima, te da se nada da će do kraja marta konačno biti finaliziran predlog amandama koji će biti upućen Venecijanskoj komisdiji na mišljenje.
Na pitanje da li se nekadšnji član VK i predstavnik Saveta Evrope DŽejms Hamilton saglasio sa predloženim rešnjima iz Nacrta, Kuburović je ukalaza da „on nije neko ko daje saglasnost, već neko ko ukazuje u kom smeru idu preporuke VK.
Ona je ukazala da je Hamilton tokom svojih poseta Beogradu razgovarao ne samo sa predstavnicima ministarstva pravde, već i sa predstavnicima udruženja sudija i tužilaca, Visokog saveta sudstva, republičkog tužilaštva, kao i sa pojedinim profesorima.
Nacrt je, kako je dodala, rađen po ugledu na različite zemlje, vodeći računa o državama koje su poslednje pristupale EU, ali i na osnovu zaključaka sa javne rasprave koja je započela još u maju prošle godine.
Uverena je da će građani ovim rešenjima dobiti efikasnije pravosuđe i suđenja u razumnom roku, a tužioci i sudije će imati veći stepen odgovornosti za svoj rad.
Kada je u pitanju položaj sudija i tužilaca, Kuburović je istakla da on ne može da se izjednači, jer sudovi imaju (sudsku) „vlast” za razliku od tužilaca koji imaju potpuno drugačiji sistem hijerajhije, na čijem čelu nalazi republički javni tužilac.
„Mnogo je veća zainteresovanost države je za rad tužilaštva, s obzirom da je jedna od osnovnih funkcija države krivično gonjenje. Tako da možemo da govorimo o samostalnosti tužilaštva, a nikako ne možemo da govorimo o nezavisnosti koja postoji kod sudija”, ukazala je Kuburović.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest