KRŠTENJE DECE
Krštenje deteta kod Vlaha je događaj u životu čoveka koji je samo nešto malo manje bitan od rođenja i prvih 40 dana života. Krštenje se kod Vlaha izvodi nezavisno od hrišćanskog krštenja u crkvi, na koje pripadnici ovog naroda idu obavezno. Ali posle obreda kod sveštenika, koji garantuje da detetova duša neće nakon smrti lutati sa nekrštenima, te da mu se ime neće zatreti, jer je registrovano i pred ljudima i pred Bogom, izvodi se i tradicionalan obred. U njemu obavezno učestvuje i kum, koji detetu određuje ime i zadužen je da prati važan ritual prvog šišanja. Šuplji kolač koji on donosi stavlja se detetu na vrh glave. Kroz rupu oblog kolača provlači se po jedan pramen sa temena i čela deteta, iznad desnog pa potom i levog uha. Prilikom odsecanja pramenova javno se saopštava ime deteta koje su do tada znali samo kum i sveštenik. Po saznanjima ovaj kolač sa kosom se stavlja na jabuku i simbolično nastavlja tradiciju prinošenja žrtve precima, kojima se u kulturi vlaškog etnosa pridaje velika čast. Samo se kolač koristi kao zavet umrlima, dok detetova kosa služi za drugi deo rituala. Ona se lepi voskom od sveće, zajedno sa crvenim končićem (kojim su premerena visina deteta i raširene ručice) i stavlja se zatim u flašu sa vodom. Nakon bajanja grančicom od bosiljka i gašenjem užarkom uglja, ta vodica daje se majci da njome sledeća tridana prska dete, sebe i prostoriju u kojoj beba boravi. Kada se vodica istroši, pramen se vadi i detetu zavetuje kao amajlija, dok se flaša sa bosiljkom nosi na reku. I to treba da učini majka, jer kraj ovog višednevnog rituala je važan za otklanjanje mogućnosti da detetova duhovna energija tokom života bude vezana nečastivim silama ili moćima neke druge vračare. Majka treba da opkorači potok u suprotnom smeru od njegovog toka. Kada tri puta izgovori formulu kojom odvezuje svoje dete, baca
flašu sebi iza leđa da zajedno sa vodom oteče i ono što je bilo zatvoreno u staklu. U nekim selima pramen kose koristi se i na drugačije načine. Kada se baci u polje želi se da dete bude rodno. Kad je ostavljeno pod drvetom sa crvenim plodovima treba da donese radost. Mnogi kosicu neopaženo pospu i u seoskom kolu, tokom neke svetkovine. Time se detetu u budućnosti obezbeđuje veselje. A ukoliko se kosa ostavi u školi ili nekoj visokoj ustanovi, po priči vračara, dete će tu raditi kada odraste. Kosa se prvi put šiša obavezno tokom neparnih godina života, u prvoj, trečoj ili petoj. Nakon toga se sa par dlačica izvrši neki od navedenih rituala, a drugi deo se sačuva u vosku ili se uvalja oko dukata. Tako upakovana kosa obično se ostavi na najvišu gredu kuće. Verovanje kaže da se time dete kada odraste zadržava u domaćinstvu. Obezbeđuje mu se dugotrajnost i stabilnost kao što je i sama kuća. U svakom slučaju, dok dete ne odraste (dok muškarac ne stasa za vojsku a
devojka za udaju) kosa pod gredom obezbeđuje sreću i spokojstvo.
Realizaciju ovog projekta podržalo je ministarstvo kulture i informisanja
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest