Kraj dominacije Intela? Procurile cene novih AMD procesora
AMD i Nvidia se godinama smenjuju na vrhu kada je reč o grafičkim čipovima, ali kompanija iz Sanivejla odavno nije ravnopravna u trci sa neprikosnovenim Intelom kada govorimo o procesorima. Ipak, moguće je da će već za nekoliko nedelja uspeti da prekine dugogodišnju tihu patnju.Ukoliko je verovati informacijama sa interneta, Intel bi trebalo da se zabrine jer će najjače i najskuplje verzije AMD Ryzen procesora biti i do tri puta jeftinije od Intelovih pandana.
Reč je o Ryzen R7 seriji i oznakama 1700, 1700x i 1800x, sa cenama od 317 dolara, 382 dolara i 490 dolara.
AMD bi svoje nove uzdanice trebalo da lansira najkasnije u prvim danima marta.
Kada se pogledaju navodne performanse, zanimljiva je i najslabija R7 verzija - u pitanju je navodno potpuno otključan procesor sa osam jezgara i 16 threadova, na kloku od 3,4GHz, deklarisan na (za AMD veoma niskih) 65 TDP.
Analitičari pretpostavljaju da on "gađa" segment koji sada zauzima i7 6700K, a cena mu je niža za nekoliko desetina dolara.
Međutim, u oči pre svih upada R7 1800x koji bi navodno trebalo da se takmiči sa Intelovom zveri i7-6900k, ali po ceni više nego dvostruko nižoj od vrtoglavih 1.050 dolara - 490 dolara.
Sve ovo bi moglo da znači da će serija Ryzen R5 procesora biti cenovno mnogo konkurentnija od rivala i samim tim veoma ozbiljan udarac za Intel i njihov dominantan udeo na tržištu.
R5 bi trebalo da lagano porazi i5 seriju i ispunjava zahteve većine zahtevnijih korisnika. Podeljena je na oznake 1600 i 1500 (šest jezgara i 12 threadova) i slabije 1400 i 1300 (četiri jezgra i osam threadova).
Najniži segment će popuniti R3 serija (oznake 1200 i 1100 - 4 jezgra, 4 threada).
Vredi istaći da je objavljeno da se procesori izrađuju u 14nm tehnologiji, ali da ipak zauzimaju 10 odsto manju površinu od Intelovih, a da na sebi nose dvostruko više keša od Intelovih pandana.
Podsetimo, tržište procesora je u ovoj deceniji bilo užasno dosadno, a većinu ljudi koji imaju Intel čak i iz "matore" Sandy Bridge generacije (2011. godina!) brine samo to što će teško naći zamenu sa adekvatnim soketom ako im otkaže matična ploča.
Osim za najnaprednije korisnike, otkazivanje komponenti je jedini objektivni razlog za pun apgrejd, a ubacivanje kog štapa DD3 memorije, kupovina sada već podrazumevanog SSD-a i nove grafičke karte je jedino što donosi osetnu razliku u udobnosti rada za računarom.
Intel je zato sebi mogao priušti da uživa na lovorikama i bez pritiska izbacuje novije, sve hladnije i sve efikasnije procesore, a da pritom ne rizikuje i ne igra se cenama.
Pomoć u jasnom razgraničavanju game i zauzimanju tržišnog kolača pružio je i uspavani AMD, koji se nikako nije snalazio i koji je uvek tražio nešto više od krajnjeg korisnika - mučenje sa overklokom, samim tim skuplje ploče i čipsete, bolje hlađenje, a pružao je manje udobnosti, mnogo manje stabilnosti, a za nedovoljno manje novca.
Intelova tehnologija je toliko napredovala da danas možete da sklopite veoma brzu i upotrebljivu kancelarijsku mašinu za nekoliko stotina evra i da u nju stavite samo ploču, SSD i procesor (koji "nosi" i sasvim upotrebljiv GPU).
Pokazatelj dominacije je i činjenica da sada možete komotno da se odvažite i u low-end segmentu koristite nekada omraženi Celeron. Danas je to procesor i više nego upotrebljiv za osnovne stvari, a dugo je bio izbor samo za mazohiste.
Za igračke mašine (osim za ekstremne konfiguracije) dovoljan je bilo koji i5, pa čak i oni najstariji sa oznakom K , a i7 je rezervisan za entuzijaste sa dubljim džepom i napredne korisnike.
AMD želi da sa Rzyenom potpuno rasturi takav poredak, a ove cene najavljuju uzbudljivih nekoliko godina.
Doduše, ostaje pitanje - da li su običnim korisnicima zaista potrebni moćniji procesori od onih koji su nam na raspolaganju danas?
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest