Koža i sunce - gde su visoka temperatura i vlaga, tu su i infekcije
Ove godine, mnogi su se žalili da ne mogu dugo da borave na suncu. Različite vrste alergija na UV zračenje vidimo tokom letnjih perioda više nego ranije. O tome šta se promenilo i kako to utiče na našu kožu, za RTS je govorila profesorka Lidija Kandolf, dermatovenerolog VMA.Koža i sunce – gde su visoka temperatura i vlaga, tu su i infekcije
Koža i sunce – gde su visoka temperatura i vlaga, tu su i infekcije
Lekari često ponavljaju da koža pamti svaki minut proveden na suncu praveći tako, počev od detinjstva, zapis koji ne može da se obriše. Ove godine, mnogi su primetili da kraće mogu da borave na suncu. Da li je ovog leta sunce drugačije?
Dermatovenerolog Vojnomedicinske akademije profesorka Lidija Kandolf kaže da na našem području već od maja imamo visoke UV indekse, u julu i avgustu bilo je dana sa vrednostima 10 i 11. Takođe, veći je broj dana sa visokom temperaturom.
„Temperature su sada i preko 35 stepeni, što ranije nije bilo uobičajeno. Onda imamo sve manje zelenih površina i vlaga u vazduhu je mnogo veća, a sve to pogoduje pojavi različitih problema na koži od opekotina na suncu do različitih infekcija kože koje se javljaju u tim vlažnim sredinama“, istakla je dr Kandolf.
Visoke temperature i visoki indeks UV zračenja utiču na našu kožu i telo na različite načine. Javljaju se opekotine, a rizik od toplotnog udara, od sunčanice češći je i na mestima kao što su gradska kupališta, bazeni, plaže, letovališta.
„Znamo kolike su gužve i u julu i u avgustu, gde je mnogo ljudi, gde je vlaga i velika temperatura tu su i infekcije kože, tako da je to ono što viđamo, kao i alergije na sunce.
Različite vrste alergija na UV zračenje vidimo tokom letnjih perioda i više nego ranije“, navodi dr Kandolf.
Simptomi alergije na sunce
Poslednjih godina, dr Kandolf primećuje više osoba koj imaju alergiju na sunce.
Prilikom izlaska na sunce javljaju se dve vrste promena. Češće se pojavi sitan osip koji traje nekoliko dana na suncu izloženim područjima, najčešće to kreće na dekolteu, na rukama, nekada ređe i na licu. Druga vrsta, koja je mnogo ređa, je koprivnjača. Javlja se posle nekoliko minuta boravka na suncu, prolazi tog istog dana, a praćena je izraženim svrabom i onemogućava boravak napolju.
Prema rečima dr Kandolf, postoji deo populacije koji vodi računa o svom zdravlju inače pa se i štiti od sunca.
„Sve je više, pre svega mladih ljudi koji slušaju naše savete, dok osobe u drugim životnim dobima, vidite Adu recimo, puno je ljudi koji se i dalje sunčaju i ne slušaju naše savete“, navodi dermatovenerolog Vojno-medicinske akademije.
Rak kože je jedan od neželjenih efekata „uvek pocrvenim pa posle lepo pocrnim“
„Crvenilo kože koje nastane ako ste zaboravili kremu za zaštitu od sunca, otišli na bazen i mislite da ništa u vodi ne može da vam se desi, u najekstrenijim slučajima može da dovede do pojave mehurova na koži koji su prave opekotine kojima treba više dana da prođu. Ono što je problem sa opekotinama je što je to direktno oštećenje ćelija kože i što ta oštećenja zapravo oštećuju genetski materijal u koži, ako se to ponavlja iz godine u godinu“, upozorila je dr Kandolf.
Kako navodi profesorka Kandolf, to što ljudi nam kažu kako „uvek malo pocrvene pa posle lepo pocrne“, to se iz godine u godinu skuplja, pa se skupljaju i oštećenja i na kraju je neželjeni efekat, na prvom mestu, najopasniji rak kože, ali i razne dispigmentacije, mrlje bele ili tamne, bore i sve to mnogo brže nastaje ako ste pocrveneli na suncu više puta.
Besplatni prevenivni pregledi dermatologa širom Srbije
Od 2019. godine solarijum je zabranjen za mlađe od 18 godina i svi koji su stariji treba da potpišu informisani pristanak da su upoznati sa tim opasnostima.
Profesorka Lidija Kandolf kaže da joj deluje da se ovaj tip tamnjenja kože manje koristi: „U praksi viđam da se sve manje i manje koristi solarijum, ali ja ne znam kakva je situacija na terenu zaista. Kod mene dolaze ljudi koji su zdravstveno osvešćeni i dolaze na preventivne preglede“.
Razultati istarživanja o korišćenju solarijuma trebalo bi da budu dostupni sledeće godine i odatle će se videti razlika kod mladih u odnosu na 2018-17. godinu.
Širom Srbije Udruženje dermatovenerologa, Ministarstvo zdravlja i RTS organizuju niz besplatnih preventivnih dermatoloških pregleda.
Profesorka Lidija Kandolf ističe važnost ovakvih skrininga jer se prilikom pregleda kod zdrave populacije otkrije oko 10 odsto sumnjivih promena.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest