Koridori hladnog vazduha - kako rashladiti vrele gradove
U gradovima je leti često nepodnošljivo vruće zbog betonskih površina, guste gradnje, malo zelenila i porasta temperatura. Da li u mere koje mogu da se preduzmu spadaju i tzv. koridori hladnog vazduha?Gradovi se posebno jako zagrejavaju leti. Sunčevu toplotu upijaju i zadržavaju beton i asfalt pa su i noći izuzetno tople. Takozvane tropske noći s temperaturama iznad 20 stepeni remete zdrav san. Kako ohladiti gradove? Da li su takozvani koridori hladnog vazduha od pomoći?
Šta su koridori hladnog vazduha?
U okolini gradova su noći znatno svežije. Tamo je i kod najtoplijih dana noću do 15 stepeni. Gradovi bi mogli da se donekle rashlade, ako bi taj vazduh mogao da struji u njih.
Koridori hladnog vazduha su zelene površine, reke, jezera, železničke pruge i veoma široke ulice sa zelenilom. Hladan vazduh struji svega nekoliko centimetara iznad tla, pa nasipi i zgrade sprečavaju to strujanje. Zato bi pri oblikovanju gradova moralo da se pazi da se takvi koridori drže slobodnim.
Zašto su noći u okolini svežije?
Naprosto, tamo nema betona I asfalta, već preovladavaju zemlja, pesak i livade.Tu se sunčeva toplota ne upija na taj način da se zadrži do kasno u noć.
Osim toga, svež vazduh nastaje isparavanjem vode iznad lišća, a u vangradskim područjima najčešće ima mnogo zelenila. Zato se u njima vazduh brže hladi posle zalaska sunca.
Posebno je sveže na livadama i u voćnjacima kao i iznad glinenog, peskovitog i tresetnog zemljišta.
Kako svež vazduh stiže u grad?
Topografija je takođe veoma važna. Hladan vazduh je teži od toplog i skuplja se pri tlu, recimo na livadama. Ako je livada na kosini ili na brdu, onda hladan vazduh snažno struji nadole. Tako nastaje vetar koji rashlađuje.
Gradovi koji su u dolinama, na kosinama ili na obroncima brda mogu da profitiraju od tog hladnog vazduha. Koridorom hladan vazduh može da dopre sve do centra, potiskujući topao vazduh, koji se penje, a svež vazduh rashlađuje ulice i zgrade.
Na primer, Štutgart leži u dolini i želi da zadrži lokalni sistem provetravanja na osnovu svojih koridora za hladan vazduh. Urbanistički planovi i gradnja se usklađuju s tim ciljem.
Šta gradovi mogu da urade?
Širom sveta se sve više obraća pažnja na mogućnost hlađenja gradova dotokom svežeg vazduha iz okoline. U Nemačkoj su u međuvremenu brojni gradovi i regioni sproveli odgovarajuće klimatske analize. Isto su učinili i širom sveta, u gradovima kao što su Nju Delhi, Lima, Lagos, Seul, Melburn i Portland.
Meteorolozi najpre mere temperature i strujanja vazduha na različitim mestima u gradu i okolini, podatke ubacuju u specijalne kompjuterske programe i tako izrađuju detaljne klimatske atlase gradova. Na osnovu tih atlasa gradovi mogu da odluče da ne pregrađuju koridore kojima struji svež vazduh, da ih poboljšaju te da zaštite i osnaže prirodno hlađenje okoline.
Osim toga, gradovi mogu da uvedu niz mera za značajno hlađenje, smanjivanje broja tropskih noći i poboljšanje životnog kvaliteta. U te mere spada otklanjanje površina zapečaćenih betonom i asfaltom, sađenje drveća uz ulice, manje motora na fosilna goriva, ozelenjavanje krovova i fasada, više parkova i vodenih površina, što svetlije fasade i zgrade, povećanje površina pod senkom.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest