Kome pripada građevinsko zemljište - starim naslednicima ili investitorima
Za 13 godina primene Zakona o planiranju, kojim je uvedena mogućnost konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad državnim zemljištem, upućeni kažu, rezultati su očigledni. Zato ih čudi inicijativa zamenika gradonačelnika Beograda i NALED-a da se trenutno upisanim korisnicima građevinsko zemljište prenese u vlasništo bez naknade.Konverziju zemljišta prate kontroverze i kritike još od 2009. godine, kada je Zakon stupio na snagu. Posledice su osetili i vlasnici nacionalizovanog zemljišta u Kraljice Natalije. Na tom mestu, po urbanističkom planu, planiran je tunel za metro.
"Umesto onoga što se potražuje, dakle zemljište i zgrade, koje se potražuju u procesu restitucije, dobili bismo obeštećenje, čija bi vrednost bila vrlo simbolična i nerealna, dok bi ta privatna firma koja trenutno ima upisano korišćenje na osnovu ove odluke dobila poklon u realnoj tržišnoj vrednosti", navodi naslednik Ivan Babačev.
Konverzija je na nekoliko godina zaustavila sve velike projekte u visokogradnji u Beogradu, tvrdi zamenik gradonačelnika i traži njeno ukidanje.
"Ukidanje konverzije omogućiće da se uspostavi pravna sigurnost i jasni zakonski okvir u kome će građanima i privredi biti olakšano da uspostave svoje pravo svojine na građevinskom zemljištu. Tako se otvara prostor za dalje investicije, kako privatnih tako i stranih investitora. Na kraju, država za ovih deceniju i po skoro da nema prihoda od konverzije, a šteta koja je naneta zbog toga što nisu realizovane investicije meri se milijardama evra. Uostalom, donet je kao 'komunistički propis', uz obrazloženje da će obezbediti više para za budžet, a takvi propisi u tržišnoj privredi ne funkcionišu i na kraju nanesu najviše štete društvu", rekao je tada zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
To bi najviše naštetilo starim vlasnicima koji potražuju imovinu u restituciji – tvrdi Mreža za restituciju.
"Pokloniti nekome građevinskmo zemljište vredno desetine milijardi evra po ne znam kakvim izgovorom je jednostavno nefer u odnosu na one investitore koje dolaze ne samo iz EU nego koji su odavde iz Srbije, i iz celog sveta koji kupuju građevinsko zemljište da bi gradili. I taj proces funkcioniše i taj proces treba razvijati tako što će se zemljište vratiti vlasnicima, bivšim vlasnicima. Državno građevinsko zemljište, isto kao i poljoprivredno nije ništa drugo nego drugo ime za nacionalizovano, oteto privatno zemljište stotina hiljada građana Srbije", tvrdi Mile Antić iz Mreže za restituciju.
Napominje i da nije bilo ispravno donositi Zakon o planiranju i izgradnji pre rešavanja restitucije. O tom zakonu je više puta mišljenje dao i Ustavni sud Srbije; da se pravo korišćenja građevinskog zemljišta stečenog privatizacijama i stečajem može, ali i ne mora preneti u svojinu korisnika. Ako se prenosi, da to mora da biti uz tržišnu naknadu.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest