Koje novine donose izmene Zakona o državljanstvu
Zakon o državljanstvu primenjuje se od 2005. godine i uskoro će treći put biti izmenjen . Na drugom okruglom stolu čulo se da će izmene olakšati podnošenje zahteva za državljanstvo, ali ne i sigurnosne provere pre prijema novih državljana Srbije. Javna rasprava traje do petka, do kada je i na sajtu MUP-a otvoren mejl za komentare o Nacrtu.Rasprava je protekla bez nesuglasnica, bilo je samo nekoliko napomena. Većina izmena zakona odnosi se na prijem stranaca kojima je olakšana redovna procedura za dobijanje državljanstva.
Suzana Stanić Carević iz MUP-a naglašava da je dosadašnji zakonski osnov podrazumevao status stalno nastanjenog stranca, otpust iz prethodnog državljanstva i najmanje tri godine prebivališta na teritoriji Srbije pre podnošenja zahteva za državljanstvo, prepoznat kao otežavajuća i komplikovana procedura.
Kako dodaje, stranci nisu želeli da se odreknu državljanstva zemlje porekla.
To više neće biti uslov. Ovim izmenama kao i izmenama zakona o strancima i zapošljavanju stranaca podstiču se dolazak i ostanak kvalifikovanih radnika, a krajnji cilj je - rast privrede.
Zbog toga, predlog Zakona uvodi mogućnost da srpski državljani postanu oni koji imaju privremeni boravak najmanje godinu dana, zaposlenje i obrazovanje u našoj zemlji ili priznatu diplomu.
"To su ljudi za koje se ceo svet bori. U poslednjih pet-šest godina imamo priliv takvih ljudi. Dakle, više ljudi nam se vraća i dolazi nego što iz Srbije odlazi kada govorimo o visokokvalifikovanima", naglašava direktor tima za IT preduzetništvo u kabinetu premijerke Nenad Paunović.
Pravno nevidljivi
Precizirano je i rešavanje problema pravno nevidljivih lica, bez državljanstva i dokumenata. Često su to pripadnici romske zajednice, ali i supružnici naših državljana, uglavnom, poreklom iz regiona. Dobijanje srpskog državljanstva olakšano je i azilantima.
"Suština je da izbeglicama ove izmene daju mogućnost da podnesu zahtev za državljanstvo Srbije i na taj način zaokruže priču i integrišu se u društvo, što do sada nije bilo moguće", ukazuje Jelena Milonjić iz Službe za zaštitu izbeglica UNHCR-a.
Saradnik Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS Fernando Almejda Rodrigez ukazuje na to da se najbolji deo izmena tiče ljudi koji ovde žive sedam ili 10 godina, koji govore srpski, poznaju zemlju i prilagodili su joj se.
"Nema ih mnogo, ali za one koji su tu, dobro je da postoji zakon koji prepoznaje ono što su oni već postali – deo srpskog društva", dodaje Almejda Rodrigez.
Negativne strane izmena
Javlja se i bojazan da će olakšice imati i negativan eho. Srpski pasoš mnogima bi mogao da bude put do drugih zemalja, u koje trenutno ne mogu da odu.
Programski direktor organizacije "Spasimo decu" Bogdan Krasić kaže da bi jedna od negativnih posledica izmena zakona moglo biti uvođenje viza za državljane Srbije koji nisu rođeni u zemlji. To bi, kako dodaje, uključivalo i građane rođene u Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini.
Efekti izmena još će se pratiti, kažu iz resornog ministarstva. Iz Vlade dodaju da država i dalje ima pravo da zahtev za prijem odbije, čak i kada se ispune svi uslovi.
Još neke od izmena tiču se maloletnika. One rođene u inostranstvu, u evidenciju državljana Srbije moći će da upiše i roditelj koji je strani državljanin, pod određenim uslovima. Za one koji više ne žele da budu državljani Srbije, predložen je poseban zahtev, bez obzira na roditelje.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest