Koje medicinske sestre su najtraženije, a koje su na birou
Iako, prema zvaničnim podacima, više od hiljadu medicinara čeka na posao i duže od godinu dana, u zdravstvenim ustanovama se žale da čak i kada raspišu konkurse, ne prijavi se dovoljan broj kandidata. Ko se od medicinskih sestara i lekara ipak nalazi na birou, a koje specijalnosti su najtraženije?Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu registrovano je skoro 2.000 medicinara, a u domovima zdravlja i bolnicama hronično nedostaju.
U Institutu za onkologiju i radiologiju u kojoj se godišnje pregleda i leči na desetine hiljada onkoloških pacijenata, konkursi za prijem medicinskih sestara i tehničara stalno su otvoreni.
Na poslednjem, kada su tražili 22 medicinske sestre, prijavilo se njih devet. U maju i julu na konkursu za laboratorijske tehničare - niko.
"Na evidenciji najviše imamo medicinskih sestara, pedijatrijskih, pedagoških, ginekološko-akušerskih sestara, a najmanje medicinsko-laboratorijskih tehničara, sanitarno-ekoloških i kozmetičarskih sestara", navodi načelnica Filijale za Beograd Nacionalne službe za zapošljavanje Dušica Lukić.
Kada je reč o lekarima, na evidenciji je najviše doktora medicine, dok je specijalista jako malo - čim dođu na evidenciju, odmah se zapošljavaju jer su traženi.
"Među malobrojnim specijalistima koji se nalaze na našoj evidenciji su specijalisti pulmologije, neurologije, neuropsihijatrije, psihijatrije, oftalmologije, ginekologije i akušerstva, opšte hirurgije", navodi Lukićeva.
Ipak, više od 1.000 medicinskih radnika na posao čeka i duže od godinu dana. Nerealna očekivanja kada je reč o visini zarade, rad u smenama, prekovremeni i terenski rad najčešći su razlozi zbog kojih lekari i medicinske sestre ne žele da rade u domovima zdravlja, kliničko-bolničkim centrima i bolnicama.
"Dele se specijalizacije, ali se daju volonterski, gde same kolege plaćaju i gde za to vreme nemaju platu nije im je upisan ikakav specijalistički staž. Kada konkurišu za posao specijaliste kao svršeni specijalisti, nemaju uslov jer nemaju bar šest meseci da su se bavili poslom u svojoj struci", objašnjava Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Na Vojnomedicinskoj akademiji zasad ima dovoljno medicinskih sestara. Međutim, zbog odlaska u penziju, prijem lekara i sestara je neophodan. Zato je Ministarstvo odbrane raspisalo konkurs za stipendiranje učenika trećeg i četvrtog razreda srednjih medicinskih škola.
"Na VMA imamo zaposleno 1.140 medicinskih sestara, ali imamo potrebu da zanovimo medicinski kadar. Konkurs je raspisan za 30 učenika koji će pokriti nedostatak koji već postoji, a vezano za prirodan odliv medicinskih tehničara", kaže Bojana Jovanović, načelnica Službe za zdravstvenu negu VMA.
Osoba koja odbije ponudu za posao, briše se sa evidencije Službe za zapošljavanje, ali samo šest meseci. Posle toga može opet da se prijavi. Očigledno ni ta mera nije dala rezultat.
Primena zakona o platnim razredima i grupama koji bi obezbedio više zarade, više specijalizacija koje će biti priznate u radni staž i stipendiranje učenika, moglo bi da reši nedostatak lekara i sestara u državnom zdravstvenom sektoru koji traje skoro deceniju.
U Urgentnom centru očekuju prijem medicinskih sestara sa iskustvom
Doktor Marko Ercegovac, direktor Urgentnog centra, kaže da nemaju manjak lekara i da su napravili sistem kojim mogu da planiraju prijem pre nego što se neko mesto uprazni odlaskom u penziju.
Na ta mesta primaće se lekari koji su volontirali na nekom odeljenju i tako sami sebe nametnuli ljudima koji tu već rade.
Veći problem predstavlja prijem medicinskih sestara, ali i tu, kaže, ima pomaka.
"Na poslednja dva konkursa povećao se broj zainteresovanih. To su uglavnom koje su radile u drugim ustanovama, ili su otišle u privatnu praksu i žele da se vrate", naveo je Ercegovac.
Nada se da će sada primiti samo sestre koje su sa iskustvom i kvalifikovane.
To je, ističe, važno i za mlade sestre koje dolaze, jer će tako imati najbolje edukatore.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest