Ko to tamo sluša - odbrana privatnosti u doba veštačke inteligencije
Pokrivanje veb kamere, pretraživanje interneta u modu koji ne pamti istoriju pretrage i upotreba avio-režima na telefonu tokom poverljivih razgovora neki su od pokušaja korisnika interneta da zaštite privatnost. Istraživanja pokazuju i da svaki drugi veruje da ih digitalni asistent u telefonu prisluškuje i prikuplja podatke. Neki od stahova su opravdani. Od upozorenja Edvarda Snoudena da ruski hakeri godinama prikupljaju podatke preko veb kamera, do bivšeg direktora Federalnog istražnog biroa (FBI) koji je priznao da drži selotejp na kameri računara, mnogima je postalo jasno – privatnost je ugrožena, podaci su skupa roba. Istraživanja pokazuju da se internet koristi sa entuzijazmom i nelagodom, balansirajući između dobrobiti tehnologije i brige o privatnosti. Darko Natalić iz kompanije "Kasperski" smatra da je gotovo polovina ispitanika jednog istraživanja izrazila strahove da digitalni asistenti, Siri i Gugl, prisluškuju njihove razgovore 24 časa i potom ih negde skladište. "Ono što je problem sa razumevanjem ovih rizika je što koraci koji korisnici preduzimaju da bi se zaštitili od rizika koje jasno prepoznaju najčešće nisu dovoljni", kaže Natalić.Zablude i korisne prakse
Čak i mlađe generacije koje su upućenije u tehnologiju imaju zablude o bezbednom korišćenju interneta. Donekle pomažu složene lozinke sa kombinacijom velikih i malih slova i brojeva, isklučivanje lokacije, te izbegavanje javnih Wi-Fi mreža. Stručnjak za informacionu bezbednost Vladimir Radunović navodi da su ljudi takođe skloni traženju neke magične pilule i pojedinih kratkih i jednostvnih rešenja poput prekrivanja kamere i anonimnog pretraživanja. "To jesu dobre prakse, ali su samo segmenti u celokupnom pristupu našoj bezbednosti. Istovremeno masovno delimo podatke i detalje o sebi kroz društvene mreže i to daje mogućnost prevarantima da sastave profil podataka svakog od nas", zaključuje Radunović.Dodatni rizici i mora li tako brzo
U moru lažnih mejlova, sajtova, instagam profila, stručnjaci savetuju – koristite princip nultog poverenja. Natalić ističe da je voljno davanje podataka dodatni rizik. "Čak i kada se i ne nalazimo na nekoj lažnoj stranici, mi smo skloni deljenju viška informacija koje nisu potrebne, a mogu biti zloupotrebljene", tvrdi Natalić. Sa druge strane, Radunović ukazuje da je suština razumeti pretnje, te razviti kritičko mišljenje po pitanju izvora informacija. "I negde da se traži način kako sve može da se proveri. Digitalni svet nam nameće veliku brzinu života ali, paradoksalno, bićemo bezbedniji ako malo usporimo", ističe Radunović.Tajni potezi "Mete"
Korisnici će biti bezbedniji i ako pravnici uspeju da uspore namere kompanije "Meta" da fotografijama i snimcima sa Instagrama, Fejsbuka i Mesindžera, čiji je vlasnik, trenira svoj model veštačke inteligencije.Krajem juna, kompanija je promenila politiku ptivatnosti, a da o tome nije jasno obavestila korisnike van Evropske unije (EU).
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest