Klimatske promene diktiraju nove sisteme odvodnjavanja kopa "Drmno"

Zbog klimatskih promena poslednjih godina česte su intenzivne oluje i padavine koje su širom Evrope potopile čitave oblasti sa nesagledivim posledicama po privredu i stanovništvo.  

Slična poplava zadesila je i kop „Drmno“ 2014. godine kada je u roku od četiri časa palo više od 250 litara kiše po kvadratnom metru i kada su bili potopljeni ugljeni sistemi sa dva bagera i bandvagenom.

Kop „Drmno“ je specifičan u čitavoj Evropi, jer je na samo pet kilometara od Dunava, a ugalj se vadi sa dubine od 140 metara ispod nivoa reke. To je iziskivalo poseban naučni pristup predodvodnjavanja i sprečavanja nadolaska podzemnih voda u kop. Ipak, pretnja nije Dunav i podzemne vode, već površinske.

Sve to mora da bude spremno i ispravno pre kišnog perioda, kao i za veće količine padavina na koje ne možemo da utičemo, a moraju da ih ispumpaju van konture kopa.



Kako kaže Zdravković, veliki izazov, podjednako za dubinsko i površinsko odvodnjavanje je da ceo sistem funkcioniše i na plus 40 i na minus 20 stepeni.

On ističe da smo svedoci ekstremnih vremenskih uslova u okruženju i da se zbog toga stalno ulažu napori da sistem površinskog odvodnjavanja mora da bude dimenzionisan i spreman za ekstremno veliki i brzi priliv atmosferskih padavina u najnižu tačku kopa i što bržu evakuaciju te vode van konture kopa. Za to je potreban dovoljan broj pumpnih agregata i cevovoda.

Kad je dubinsko odvodnjavanje u pitanju, najveći izazov Službe odvodnjavanja je da bunari rade u što većem procentu, da se redovno održavaju pumpe u bunarima  i da se, koliko je to maksimalno brzo moguće, obara nivo podzemnih voda što većim kapacitetom i za što kraće vreme.

Pored velikog rada potrebna je i sreća kako se bar nevreme ne bi nadvilo nad rudnik, pa je rudarski pozdrav „srećno“ i ovde dobrodošao.

Što je veći vodostaj reka Mlave i Dunava, to je veći pritisak i na podzemne vode. Godišnje ispumpaju i do 50 miliona kubika vode iz ležišta a to je po obimu polovina Zvorničkog jezera. Na odvodnjavanju kopa „Drmno“, pored Službe odvodnjavanja radi i izdvojeno preduzeće „Georad“ sa održavanjem oko hiljadu pumpi i više desetina kilometara cevovoda. Koliko kop „pojede“ dubinskih bunara napredovanjem jalovinskih etaža, toliko i nešto više, radnici geološkog sektora moraju da izgrade novih bunara.


Foto: RE