KASNO SEJANJE OZIME PŠENICE

OVE GODINE SAVET POLJOPRIVREDNIM PROIZVOĐAČIMA – SAČEKATI SA PRIHRANOM, KRENUTI KRAJEM FEBRUARA, POČETKOM MARTA MESECA. SUŠNA JESEN I NEDOSTATAK NOVCA ZA NAFTU, RAZLOG KASNOG ZASEJAVANJA PŠENICE NA PARCELAMA.

U kakvom je stanju pšenica, šta treba preduzeti i šta je do sada urađeno. Šta je dovelo do problema na poljoprivrednim parcelama gde je zasejana pšenica? Pšenica je zasejana  manje u odnosu na prethodnu godinu, sušna jesen je to sprečila, ali i nedostatak teške mehanizacije. Pšenicu su zasejali oni koji su mahom mogli da obrade površine, čak je moralo i po četiri puta da se ide u pripremu zemljišta kako bi se moglo zasejati. To je i dovelo do velike potrošnje nafte. Na ovim prostorima zbog svega navedenog je posejano oko 30 odsto manje pšenice, manje je posejano u optimalnom roku. Samim tim, pšenica u zasejana u kasnijem periodu ima automatski manji prinos.
Zimsko oranje nije urađeno – nikada ovoliko parcela nije ostalo neizorano. Postavili smo pitanje agronomu poljoprivrede Saši Filipoviću, zašto je to tako?