Izuzetni poslovi, lagodan život, pažnja - kako trgovci ljudima mame žrtve
Potraga za sezonskim radnicima idealna je prilika za trgovce ljudima da pronađu nove žrtve. Nekoliko je oblika eksploatacije, ali i dalje prednjači prostitucija, u čiju mrežu najlakše upadaju devojke u potrazi za lepšim životom.Perfidne obmane, bezuslovno prijateljstvo, pažnja, izuzetan posao, bolji život, obećanja…
"Da, da, to je to, on će mi pomoći, on će biti taj koji će me odvesti negde i imaću život lepši, mirniji, neću morati da trpim nasilje, to je samo bila zamka…", priča Nevena Mitić, žrtva trgovine ljudima.
Bežeći od porodičnog nasilja, Nevena je, pre više od dve decenije, u Holandiji upala u mrežu trgovine ljudima.
Protiv svoje volje, dve godine, drugi su prodavali njeno telo onima koji su za to plaćali.
Prva ruka koja joj je pružena za pomoć, zapravo ju je samo prebacila u Brazil, gde ju je dočekao isti scenario.
Iz lokala u Rio de Žaneiru, posle nekog vremena, uspela je da se konačno izvuče iz kandži krijumčara ljudi, uz pomoć mušterije za koga se udala.
"Seksualna eksploatacija za njih je vrlo rentabilna, zato što ne moraju ništa da ulažu u to, bukvalno ništa", kaže Mitićeva.
Prošle godine u Srbiji su podnete 23 krivične prijave protiv 43 osobe. Najčešće zbog prinude na seksualnu eksploataciju.
Krijumčari svoje žrtve teraju na rad i prosjačenje, a gotovo petina žrtava iskusi više oblika prinude.
"Od 46 oštećenih žrtava trgovine ljudima, 45 su državljani Srbije i jedna državljanka BiH. Poslednjih godina je uočen trend unutrašnje trgovine ljudima", ističe Mitar Đurašinović, rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima.
Do žrtava preko društvenih mreža i oglasa za posao
Društvene mreže i oglasi za posao su mehanizmi kojima trgovci ljudima dolaze do žrtava.
"Svaki građanin mora da proveri koja je to agencija, koja je to firma koja pokušava da ga zaposli negde u inostranstvu, obećavajući mu veliku platu", navodi Aleksandra Ljubojević iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, kaže da bi se trebalo zapitati ponekad da li je zaista moguće da baš niko u toj nekoj drugoj zemlji nije spreman da za tako značajnu svotu novca radi tako jednostavne poslove.
Često se kao pretnja i sredstvo prinude koriste eksplicitni snimci žrtve.
"Imamo decu, porodicu ili kućne ljubimce, negde smo ostali zaduženi, to nisu informacije koje treba da zna neko ko vas upoznaje ili vas vidi drugi ili treći put", dodaje Ljubojevićeva. Mitićeva je ispričala da si "ti praktično rob kada se tako nešto desi i ne znaš da li ćeš sutra biti živ".
U 2021. godini 80 odsto žrtava bile su žene, 37 procenata deca. U posebno ranjive kategorije spadaju i migranti, osobe sa invaliditetom, siromašne i socijalno izolovane osobe. Ugroženi se za pomoć mogu obratiti Crvenom krstu, nevladinim organizacijama, Centru za zaštitu žrtava.
"Prihvatilište je licencirano za urgentni prijem žrtava, onog momenta kada se žrtva nađe na terenu i kada nema gde ili joj je visoko ugrožena bezbednost, a takve su nam uglavnom, možemo da ih smestimo kod nas", ističe Ljubojevićeva.
Trgovci ljudima biraju žrtve sa ranjivostima, ali poznati su slučajevi u kojima su žrtve bila deca iz funkcionalnih porodica, bez obzira na materijalni status, obrazovane osobe, muškarci u tridesetim i četrdesetim godinama.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest