Izložba slika "Život u kome bih mogla da se sećam"

Nova pstavka u Galriji savremene umtnosti u Požarevcu „Život u kome bih mogla da se sećam“  beogradske umetnice Tatjane Pirović   


U Galeriji savremene umetnosti Narodnog muzeja Požarevac postavljena je  izložba slika beogradske umetnice Tatjane Pirović pod nazivom „Život u kome bih mogla da se sećam“.  


Tatjana Pirović je diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mirjane Mihać i Čedomira Krstića.Postdiplomske studije završila je kod profesora Jovana Sivačkog 1992. godine. Na poziv galerije Miro 1998. boravila je u Pragu.Bavi se crtežom, akvarelom, slikom i ikonopisom. Član je ULUS-a od 1990. Do sada je imala preko 90 grupnih i više od 20 samostalnih izložbi. Njene slike se mogu naći u mnogim privatnim kolekcijama širom sveta - u Kanadi, SAD-u, Filipinima, Australiji, Nemačkoj, Grčkoj, Japanu, Engleskoj, Mađarskoj, Češkoj, itd. Dobitnica je nagrade „Beta i Rista Vukanović“ nagrada u Beogradu 1988. kao i pobednica Bijenala „Milena Pavlović Barili“ u Požarevcu 2001. Tatjana živi i radi u Beogradu.  



„Pred nama je svet simboličkih, poetičnih poruka ispunjenih bojom i prirodom. Za Tatjanine pejzaže možemo da kažemo da pružaju blagost i mir. Na osetljiv način umetnica reaguje na boju i crtež. Predeo opažamo kao sećanje, pojam, simbol, zamahom četke stvorene su uskovitlane obale i mirna atmosfera. Gest sledi kretanje osnovnih energija kao spontana vizija i izraz kreativne snage. Umetnik kao emotivan i čulan tip „upija“ atmosferu mesta ili sećanje na osećaj. Priroda je jedna od prvih stvari sa kojima se čovek susreo kao svesno biće. U početku se plašio od njenih fenomena, kasnije se divio njenoj lepoti, bio fasciniran nebrojenim formama i oblicima koje je stvarala. Međutim, uvek je nalazio načine da živi u njoj i sa njom, na kraju krajeva iz nje je potekao, u njoj obitava i u nju se vraća. Pirović posmatra prostor estetizovane prirode kao autentično stanište u čijoj osnovi simboličkog značenja stoji ideja o plodnoj i pitomoj prirodi, mestu zemaljskog raja. Obala Grčke, Dalmacije, Boke glavni su motivi tog slikarstva koje umetnica predstavlja preko subjektivne impresije. Esencijalni kriterijum ovog umetničkog pravca se sastoji u prikazivanju predmeta i prirode preko boje. Boja i kombinacija boja čine suštinski subjekt, formu i ritam Tatjaninog rada.  Oblik se povezuje sa atmosferom, forma se rastapa i eliminiše crtež iz slike, a time i oštre konture detalja. Psihološka percepcija postala je važnija od „stvarne“ teme, a sadržaj je zamenjen vizuelnim impresijama. Ovakvo shvatanje slike dovelo je do Tatjaninog prikaza prirode kao utočišta, prirodnog raja, mesta zaštićene privatnosti. Iz svega izrečenog, možemo da donesemo zaključak da je Tatjana Pirović slikar – čuvar poruke o lepoti živog sveta bez obzira na poreklo i oblik, a slikarski čin duboko radostan, puno svežine i neposrednosti", kazala je: Marina Radosavljević, viši kustos, istoričar umetnosti govoreći o  umetničkom stvaralaštvu umetnice.     


Izložba je otvorena do 29. septembra. Ulaz u GSU je slobodan uz korišćenje svih preventivnih mera zaštite protiv virusa SARS-CoV-2.