Ivanjdanski venčići kao čuvari kuća i zdravlja

Ivanjdan je jedan od živopisnih praznika, jer je njegovo obeležje venčić od poljskog bilja i cveća koje samo po sebi nosi sve najlepše boje leta.

I ovog leta, prodavačice prave venčiće od ivanjskog i drugog cveća i prodaju na požarevačkim pijacama po ceni od 200 dinara. Pravljenje venčića ne oduzima mnogo vremena, a prodavačice kažu da i ne stižu da naprave kolika je potražnja.



Cena venčića se nije menjala poslednjih nekoliko godina. Prodavačice kažu da, osim na pijaci, venčiće naprave i kod kuće i sve se proda.

Žuta Ivanjska trava je osnova venčića, a od sela do sela, gde se ovaj običaj u potpunosti ispoštuje od branja do pletenja, venac se ukrašava raznim cvećem i biljem, gde svaki od ukrasa ima svoju simboliku: klas žita za dobar rod, beli luk za zdravlje, cveće za ljubav i radost u kući.



Praznujući Ivanjdan, crkva više insistira na pokajanju radi večnog života, a narod se češće fokusira na  ovozemaljske želje – dobro zdravlje, prijateljstvo i ljubav. Zato i domaćice koje nisu išle u berbu poljskog cveća, ivanjski venčić kupe na pijaci i okite njime kućna vrata. Venčići se čuvaju do narednog Ivanjdana, a bilje se koristi i u ishrani zbog blagotvornog uticaja. Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time „ovenčala“.

Među brojnim običajima jedan od zanimljivijih je deo koji su nekada upražnjavale devojke – na Ivanjdan devojke od poljskih trava ispletu venčiće, propuste ih kroz nedra, pa kroz njih „progleđuju“ seoske momke. Kažu da se momak mora zaljubiti u onu koja ga kroz taj venac bude pogledala. Da li je to samo legenda ili nešto više, pitanje je, ali nije teško pa vredi pokušati.

U nekim mestima Ivanjdanski venčići nošeni su i na groblja (večne kuće), gde su vešani o krstove ili spomenike predaka i preminulih ukućana.