Infuzija „po narudžbini” nova je medicinska moda koja se širi Srbijom. Ona je potisnula ranije popularna „osvežavanja” u hiperbaričnoj komori ili slanoj sobi, što su ne tako davno bile metode za koje su javne i slavne ličnosti tvrdile da su ključni faktor njihovog dobrog zdravlja.

Javna je tajna da poslovni ljudi, političari i državni funkcioneri u svojim kabinetima primaju infuzije kada imaju virusnu infekciju, pad imuniteta ili kada su premoreni, zbog mnoštva obaveza i putovanja. Brojne ličnosti sa estrade postale su promotori ovog novog trenda. Fotografišu se dok primaju infuziju na nekoj od privatnih beogradskih klinika, a te slike preko društvenih mreža pokazuju svojim fanovima.

Tako daju još jedan prilog uvreženom verovanju da je infuzija svemoguća. Anesteziolozi i infektolozi od autoriteta za takvo verovanje kažu da je – potpuna glupost.

Prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada, za „Politiku” objašnjava da je infuzija koja sadrži koktel vitamina i mineralne kompleksi za jačanje imuniteta i podizanje snage – medicinski legalan postupak i da tu nije ništa sporno.

– Nije dobro što su infuzije postale način da novokomponovani direktori i političari pokažu kako su mnogo iscrpljeni i kako moraju mnogo da rade, čak toliko da bez infuzija ne mogu da odgovore zahtevima posla. Infuzije zaista nisu način da se postigne puni radni efekat i održava radna kondicije. Redovnim obrocima i uzimanjem dovoljno voća i povrća doći će se do istog cilja. Be vitamin se dobija iz žitarica, a Ce vitamin iz limuna i kivija – kaže dr Milovanović.

Primarijus dr Bogoljub Peruničić, specijalista medicine rada u penziji, mnogo je stroži kada je reč o novoj medicinskoj modi: tvrdi da je primanje infuzija radi postizanja boljih rezultata na poslu, zapravo, neka vrsta dopinga.

– Ne želim da nagađam kakvi se sastojci stavljaju u infuziju koja primaocima omogući da živnu i budu preporođeni. Infuzija je opravdana samo ako se u rastvor stavlja lek. Sve drugo je veštačko podizanje snage – kaže za naš list dr Peruničić.

On dodaje da je specijalistima medicine rada ova praksa poznata iz medicine sporta: fiziologija sporta je zapravo fiziologija napora koja je prisutna i tokom rada, samo nešto manjeg intenziteta.

 – Može se snaga dizati na taj način, ali će se posledice po zdravlje vratiti kao bumerang. „Top forma” ne postiže se nauštrb normalnog ritma ishrane i odmora. Ovakve infuzije sigurno ne sadrže samo slanu vodu! Rastvor kuhinjske soli ili glikoze, koje su osnovne vrste infuzija, samo su nosači za različite supstance koje dižu energiju. Mi to stručno kažemo da se takvim dizanjem snage zapravo ulazi u sopstvene rezerve – kaže dr Peruničić. Tvrdi da će takve osobe u nekom trenutku biti i fizički i psihički iscrpljene i istrošene, bukvalno nekorisne i za porodicu i za društvo.

Izgovore i obrazloženja da se za pomenutim infuzijama poseže zbog pojačanih napora na poslu, zbog visokostresnih i odgovornih pozicija i zbog sindroma izgaranja, dr Peruničić ne prihvata!

– To ne može da bude opravdanje. Veće prohteve imaju oni koji imaju veće bogatstvo i moć. Veštačkim jačanjem ovaj sindrom se odlaže, da bi se na kraju pojavio u mnogo goroj formi – poručuje ovaj lekar.

Priseća se da su pre nekoliko godina lekari u Institutu za medicinu rada dozvolili dodavanje mineralne vode iz banje Selters u infuziju samo radnicima koji su zbog napora i znojenja na visokim temperaturama u livnicama gubili ogromne količine tečnosti iz organizma. Ali, navodi da je to bilo em prirodno, em medicinski potkrepljeno, dok danas direktori kompanija ili političari rade u klimatizovanim uslovima i teško je poverovati da im je potrebna nadoknada izgubljene telesne tečnosti usled velikih napora i znojenja.

Primarijus dr Milica Nikolić Urošević, izabrani lekar u beogradskom Domu zdravlja „Vračar”, navodi da je opčinjenost infuzijom prevršila meru. Sve češće čuje od pacijenata objašnjenje da „mu je bilo toliko teško, da je morao da primi infuziju! To znači da infuzija postaje merilo težine neke bolesti i ozbiljnosti zdravstvenog stanja, što je pogrešno.

– LJudi vole infuzije i mnogi pacijenti se ne bune što će medicinska sestra da im bode vene. Došlo je čudno vreme da obični ljudi veruju da je infuzija bolja od svih dosadašnjih načina lečenja. Pri tome ljudi ne shvataju da svaka povreda krvnog suda, a to se može desiti pri davanju infuzije, može izazvati probleme i opasnosti po zdravlje. Infuzija ima opravdanje samo kod bolesnika koji ne mogu da gutaju, znači ni da piju ni da jedu – objašnjava dr Nikolić Urošević.

Ona dodaje da je protivno medicinskoj doktrini ako se infuzija daje samo da bi neko dobio vitamine, koji se u organizam mogu uneti sa dve pomorandže!

– To su infuzije po narudžbini i ne bih se složila da su dobre – kaže naša sagovornica. Ona je u ime Udruženja za zaštitu prava doktora opšte medicine u domovima zdravlja nedavno pokrenula i inicijativu pred Lekarskom komorom Srbije i pred Ministarstvom zdravlja da se sačini protokol davanja infuzije.

– Ne može bolesnik sa povišenim krvnim pritiskom da naruči i plati infuziju koju će primiti u svojoj kući ili kancelariji. Niko ne razmišlja da mu zbog infuzije može popustiti srce. Neverovatno je šta se danas radi pod plaštom medicine – zaključuje dr Milica Nikolić Urošević.