Grubješić: Poseta Karin Donfrid Beogradu - diplomatska ofanziva SAD
Potpredsednicu Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za RTS da pomoćnica državnog sekretara Amerike za evropu i Evroaziju Karen Donfrid dolazi u Beograd sa jasnim stavim SAD po pitanju KiM. Očekuje pre svega unapređenje srpsko-američkih odnosa i naglašava da je pomoć SAD Srbiji na evropskom putu dragocena. Komentarišući izbore u Francuskoj, Grubješićeva navodi da je evropski put Srbije izvesniji sa pobedom Emanuela Makrona, nego da je pobedila Marin le Pen.Danas bi trebalo da se sastani predsednik Srbije Aleksandar Vučić i pomoćnica državnog sekretara Amerike za evropu i Evroaziju Karen Donfrid. Ona u Beograd stiže iz Prištine sa dobro poznatim stavom Vašingtona da sporazum dve strane treba da vodi međusobnom priznanju. Suzana Grubješić je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavila da se može konstatovati da je u pitanju američka diplomatska ofanziva, da posle senatora dolazi jedan viši nivo i da je pitanje ko je sledeći.
"Ostaje sam državni sekretar Blinken. Stavovi su poznati. Još je bivši američki predsednik Tramp u pismu čestitki govorio o uzajamnom priznanju. To je usvojeno kao deo narativa koje koriste SAD. I to je jedna od stvari sa kojom se slažemo da se ne slažemo. Srbiji uzajamno priznanje nije prihvatljivo, jer joj nije potrebno priznanje bilo koga, jer je Srbija suverena država, članica UN-a i nema potrebe bilo ko da nas priznaje. S druge strane Srbija ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova, a taj američki stav teško da će se menjati", ističe Grubješićeva.
Očekuje pre svega unapređenje srpsko-američkih odnosa.
"Nama je jako važno da sa SAD razvijemo što bolje odnose, pa i stratešku saradnju. Zainteresovanost ove administracije za region Zapadnog Balkana i Srbiju je mnogo veći nego što je to imala prethodna administracija. To, rekli bi poznavaoci, ima i dobrih i loših strana, ali je rat u Ukrajini promenio mnogo toga u svetu. Samim tim i zainteresovanost SAD za region koji se potencijalno posmatra kao moguća tačka destabilizacije je porasla. Karen Donfrid dolazi u pratnji specijalnog izaslanika Gabrijela Eskobara koji je ovde već bio i u februaru i u aprilu. Radi se na tome da čitav region ubrza svoje evropske i evroatlantske putanje", navodi Grubješićeva.
Prema njenim rečima, pomoć SAD Srbiji na evropskom putu je dragocena.
"Bez podrške SAD ni prethodna proširenja se nisu dešavala, pa ako se donese politička odluka da se EU konačno proširi na Zapadni Balkan, u tome će veliku ulogu imati snažna podrška SAD", ističe Grubješićeva.
Jedna od tema je, dodaje, energetska diversifikacija.
"To je tema koja je bila tačka u Vašingtonskom sporazumu, nešto na šta smo se obavezali i na čemu radimo. Ne ide lako, a nije ni jeftino. Dobra stvar je da EU finansira gasni interkonektor između Srbije i Bugarske što će nam nadam se u godinama pred nama omogućiti i snabdevanje gasom iz drugih izvora", kaže Grubješićeva.
Veliki značaj Makronove pobede za Evropu
Odlaskom Angele Merkel je, smatra, ostavljen prostor za nekog budućeg lidera i da Emanuel Makron sada ima šansu da taj prostor popuni.
"Francuska je vojno najjača zemlja u EU, nuklearna sila, stalna članica SB, ekonomski je druga po snazi, odmah iza Nemačke. Veliki značaj ove pobede je za Evropu i njenu budućnost. Ako predsednik Makron na listu prioriteta stavi Zapadni Balkan i mi ćemo ovde imati koristi", ukazuje Grubješićeva.
Podseća da strateško partnerstvo sa Francuskom Srbija ima od 2010. godine.
"Ono je dobilo svoj puni značaj tek dolaskom i predsednika Makrona i Vučića. Od tada možemo da vidimo da nije samo potpis na listu papira. Nama je Francuska značajan partner i u ekonomskom i političkom i bezbednosnom smislu. Produbljivanje saradnje u tim oblastima će biti korisno za Srbiju. Koliko će Makron imati vremena time da se bavi zavisiće pre svega od rata u Ukrajini, odnosno od nekog uspešnog mirovnog sporazuma koji bi trebalo da usledi. Naš evropski put je izvesniji nego da je pobedila Marin le Pen", napominje Grubješićeva.
Prvi put u istoriji Srbije, većina građana Srbije je nedvosmisleno protiv ulaska u EU. Istraživanje Ipsosa kaže da je 44 odsto gradjana protiv evropskih integracija. Razlog broj jedan su kažu analitičari pritisci iz EU prema Srbiji.
"Kad jedan proces traje dve decenije i kada je zaglavljen, onda ljudi gube interesovanje. Jedan proces treba da ima početak i kraj, a mi kraj još uvek ne vidimo. Ovo raspoloženje građana je odraz njihove percepcije da smo mi na evropskom putu dugo vremena i da ne vidimo kad ćemo stići na kraj puta. U Hrvatskoj je dve godine pre ulaska 2011. samo 22 odsto podržavalo ulazak u EU, a na referendumu 2013. je njih 66 odsto glasalo za ulazak u EU. Za promenu su potrebni i pozitivni signali, a najviše konkretna dela koja će doći iz evropskih prestonica, Brisela i svih ostalih", zaključuje Grubješićeva.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest