Gojković: Podrška ka nultoj toleranciji prema rodno zasnovanom nasilju
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković otvorila je konferenciju posvećenu rodnoj ravnopravnosti, u organizaciji Ženske parlamentarne mreže i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, i tom prilikom istakla da današnja konferencija predstavlja priliku da se sagledaju svi aspekti tog kompleksnog pitanja, a da se učešćem pruži podrška našoj težnji ka nultoj toleranciji prema rodno zasnovanom nasilju."Posvećenost naše države u rešavanju ove pošasti koja pogađa ne samo Srbiju, već i sve zemlje na svetu, neupitna je. Kako bismo osnažili odgovor nadležnih institucija i borbu protiv nasilja nad ženama učinili efikasnijom, unapredili smo normativni okvir“, naglasila je predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i dodala da je, na osnovu statističkih podataka, u ovoj godini 26 žena izgubilo život u partnerskom i porodičnom nasilju, a da je samo u poslednjih deset godina, ubijeno je 300 žena, što zahteva i nameće potrebu da se govori o važnosti institucionalne reakcije na rodno zasnovano nasilje i femicid.
Gojković je podsetila da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je usvojen u Narodnoj skupštini tokom njenog mandata predsednice Parlamenta, koji se primenjuje od juna 2017. godine, predviđa koordinirani rad nadležnih institucija. Ona je istakla važnost funkcionisanja te koordinacije na svim nivoima - republičkom, pokrajinskom i lokalnom, među resornim ministarstvima i nadležnim državnim institucijama.
"Tada smo i prvi put uveli izricanje ʼhitnih meraʼ prema nasilniku, koje mogu trajati 48 sati. Njihova glavna svrha je da se on, pre svega, udalji od žrtve. Predvideli smo prinudno iseljavanje nasilnika iz kuće, kao i prinudnu zabranu prilaska i kontaktiranja sa žrtvom. Druga važna novina bila je formiranje grupa za koordinaciju i saradnju koje imaju zadatak kreiranje individualnih planova zaštite, u dogovoru sa žrtvom nasilja. Veoma je važno što je zakon predvideo i specijalizovane obuke za policijske službenike, javne tužioce i sudije, kako bi u kontaktu sa žrtvom, ali i nasilnikom, pružili adekvatan odgovor i postupanje“, izjavila je predsednica Koordinacionog tela.
Gojković je rekla da novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, takođe, krovni u toj oblasti, predviđa mere i aktivnosti usmerene na suzbijanje rodno zasnovanog nasilja. Između ostalog, specijalizovane usluge za slučajeve rodno zasnovanog nasilja: SOS telefon, sigurne kuće i prihvatilišta, besplatnu pravnu pomoć i psihološka savetovališta, pomoć žrtvama seksualnog nasilja u kriznim centrima, kao i rad sa počiniocima. Ona je dodala da je usvojena i Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025, koja je usklađena sa Istanbulskom konvencijom i međunarodnim preporukama.
„Stvorili smo sve preduslove da međuresorna saradnja i koordinacija bude jača, a podrška žrtvama nasilja adekvatna i pravovremena. Srbija je u proteklom periodu ostvarila vidan napredak u pogledu unapređenja zakonskog okvira u oblasti borbe protiv nasilja u porodici. Mnogo više pažnje i podrške se pridaje žrtvi, ali i dalje zabrinjavaju podaci o broju žena žrtava nasilja, a pogotovo broj sa smrtnim ishodom”, napomenula je predsednica Koordinacionog tela.
Gojković je ocenila da je potrebna potpuna i dosledna primena donetih zakona i korišćenje svih mehanizama koje zakon omogućava, kako bi se naše društvo izborilo sa nasiljem nad ženama. Ona je istakla da je neophodno raditi na širenju društvene svesti o štetnosti rodno zasnovanog nasilja uzimajući u obzir činjenicu da 85 odsto građana smatra da je rodno zasnovano nasilje u Srbiji uobičajena pojava, a 29 odsto ili skoro trećina smatra da je nasilje privatna stvar i da treba da se reši u okviru porodice.
„Jasno je da moramo da radimo više na edukaciji stanovništva, posebno mladih, o štetnosti nasilja i da ih naučimo da prepoznaju šta je sve nasilje i kako da odreaguju. Ne sme biti nikakvog opravdanja ili relativizacije nasilja nad ženama. Na svima nama je da doprinesemo izgradnji društva u kome se nasilje nad ženama neće tolerisati i u kome će nasilnik i odgovarati pred zakonom i biti na stubu srama“, zaključila je Gojković uz uverenje da se može stvoriti bezbedno okruženje za sve žene i devojčice u Srbiji ukoliko postoji efikasan i aktivan zajednički, multisektorski i koordinisan rad institucija, na čemu kao društvo moramo da radimo.
foto:Ministarstvo kultrure (Srđan Pajić)
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest