FAO 2024: Pogled na globalne agro-prehrambene izazove i prilike
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u svom Statističkom godišnjaku za 2024. godinu, nudi detaljan pregled najznačajnijih trendova koji oblikuju globalne agro-prehrambene sistemeOvogodišnje izdanje Statističkog godišnjakg za 2024. godinu Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu naglašava kritične izazove, uključujući povišene temperature, tekuću globalnu borbu sa nesigurnošću hrane i pritiske na životnu sredinu sa kojima se suočava poljoprivredna proizvodnja. Izdanje za 2024. je strukturirano u četiri tematska poglavlja koja pokrivaju ekonomske dimenzije poljoprivrede, proizvodnju, trgovinu i cene robe, sigurnost hrane i održivost i ekološke aspekte poljoprivrede.
Kako se navodi, globalna poljoprivredna vrednost je porasla za 89% u realnom smislu u poslednje dve decenije, dostigavši 3,8 milijardi dolara u 2022. godini. Uprkos ovom rastu, doprinos poljoprivrede globalnoj ekonomskoj proizvodnji ostao je relativno stabilan, a udeo globalne radne snage zaposlene u poljoprivredi je smanjen, sa 40% u 2000. na 26 % u 2022. godini. Proizvodnja hrane je nastavila da raste, ali glad ostaje trajno pitanje. U 2023. godini između 713 i 757 miliona ljudi bilo je pothranjeno. Uzimajući u obzir srednji opseg (733 miliona), ovo je oko 152 miliona ljudi više nego 2019.
Globalna proizvodnja primarnih useva dostigla je 9,6 milijardi tona 2022. godine, što je povećanje od 56% u poređenju sa 2000. Osnovni usevi kao što su šećerna trska, kukuruz, pšenica i pirinač zajedno čine skoro polovinu globalne proizvodnje useva. Proizvodnja mesa porasla je za 55% od 2000. do 2022. godine, pri čemu piletina čini najveći udeo u ovom porastu. U 2022. godini proizvedeno je 361 milion tona mesa u svetu, a piletina je nadmašila svinjetinu.
Upotreba pesticida je porasla za 70% između 2000. i 2022. godine, pri čemu je Amerika činila polovinu globalne upotrebe pesticida 2022. godine. Neorganska đubriva koja se koriste u poljoprivredi dostigla su 185 miliona tona hranljivih materija u 2022. godini, pri čemu je 58% ove količine azot. Ovo predstavlja povećanje od 37% u poređenju sa 2000. godinom.
Emisije gasova staklene bašte iz poljoprivredno-prehrambenih sistema porasle su za 10% između 2000. i 2022. Emisije sa farmi su porasle za 15% u istom periodu, a stoka doprinosi oko 54% ovih emisija.
Nedostatak vode ostaje sve veći problem u regionima kao što su Bliski istok i Severna Afrika, gde se mnoge zemlje suočavaju sa ekstremnim stresom vode, što utiče na održivost poljoprivredne proizvodnje.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest