EFSA OBJAVILA IZVEŠTAJ O SMRTNOSTI PČELA
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) objavila je sveobuhvatnu analizu dostupnih naučnih dokaza o smrtnosti pčela prouzrokovanoj pesticidimaObjavljeni izveštaj Evropske agencije za bezbednost hrane zasniva se na najvećem sistemskom prikupljanju dokaza o stopi smrtnosti ikada sprovedenom i obuhvata tri grupe oprašivača, pčele, bumbare i solitarne pčele. Podsećamo, u martu 2019. Evropska komisija ovlastila je EFSA-u da koriguje i dopuni svoje smernice o proceni rizika sredstava za zaštitu bilja koji oni imaju na pčele.
Glavni izvori podataka u istraživanju bili su sistemski pregled literature i anketiranje pčelara iz nekoliko zemalja Evropske unije. Raspoloživi podaci za pčele bili su dovoljno veliki da mogu da izvuku prilično snažne zaključke, bar o rasponu dnevnih stopa smrtnosti, tvrde iz EFSA-e. Za analizu su uzete tri grupe, a to su medonosne pčele, pčele koje oprašuju krmno bilje i one u košnici. Kao što se i očekivalo, medonosne pčele pokazale su najveću dnevnu smrtnost, uvek preko pet odsto, a većinom između 10-12 odsto. Smrtnost druge grupe iznosila je oko 5,3 odsto, a u nekim slučajevima kretala se i više. Pčele u košnici imale su najmanju smrtnost većinom oko tri do četiri odsto, a negde i do šest odsto. Takođe, kako se i predviđalo, najveća smrtnost pčela bila je u preriodu proleća i leta, dok je zimi, za vreme neaktivnog razdoblja, smrtnost bila promenljiva.
Što se tiče solitarnih pčela, podaci su uzeti od četiri vrste od kojih tri pripadaju porodici Megachilidae (Osmia rufa, Osmia cornuta i Megachile rotundata), a jedna (Lasioglossum fratellum) pripada porodici Halictidae.
Dnevna stopa smrtnosti kod ovih pčela je približno bila oko pet odsto što se podudara i sa poslednjim podacima iz 2013. godine. Takođe, za neke vrste moguće je bilo utvrditi smrtnost tokom zime, a kod nekih zbog nemogućnosti pronalaska podataka to nije bilo moguće. Tako je za L. fratellum utemeljena na ograničenom broju pčela i iznosila je 29 odsto, a ukupna smrtnost za Osmia cornuta varira između 13,6 odsto i 34,7 odsto, navodi Agencija.
Izveštaj za bumbare bilo je malo teže sastaviti. Različite tipologije podataka rezultirale su skupljanjem vrlo raštrkanih informacija pa nisu mogli da se izvedu snažni zaključci. Ipak, podaci su bili dovoljni za definisanje raspona stope smrtnosti.
Zemni bumbar (Bombus terrestris) pokazao je najnižu dnevnu smrtnost, prosečno oko dva odsto, dok je kod ostalih vrsta poput običnog bumbara (B. Pascuorum), Bombus lucorum i bumbara kamenjara (B. Lapidarius) smrtnost bila mnogo veća, prosečno oko šest odsto. Uspeh prezimljavanja bio je kod svih vrsta oko 44 odsto.
Nakon savetovanja i radionica u kojima su učestvovali menadžeri rizika iz država članica EU, radna grupa EFSA-e predložila je četiri moguća pristupa definisanju specifičnih ciljeva zaštite oprašivača, a menadžeri sada, nakon objavljenog izveštaja moraju da odluče koji bi pristup trebalo koristiti, odnosno odrediti šta bi trebalo da se zaštiti i u kojoj meri.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest