Đurđevdan - praznik vere, proleća i narodnih običaja
Sveti Georgije, poznat i kao Sveti Đorđe ili Sveti Đurađ, jedan je od najčešće slavljenih svetitelja među Srbima. Đurđevdan se obeležava u znak sećanja na njegovo stradanje za hrišćansku veru, dok Srpska pravoslavna crkva svetitelja praznuje dva puta godišnje – na Đurđevdan i na Đurđic, 16. novembra, kada se obeležava prenos njegovih moštiju i obnovljenje hrama posvećenog Svetom Georgiju.Prema predanju, Sveti Georgije rođen je u Kapadokiji u imućnoj hrišćanskoj porodici. Nakon smrti oca, koji je stradao zbog vere, sa majkom se preselio u Palestinu, gde je odrastao i veoma mlad stekao visok vojni čin u službi cara Dioklecijana. Kada je započeo progon hrišćana, Georgije je javno priznao svoju veru, zbog čega je bio uhapšen i podvrgnut teškim mučenjima.
Narodno predanje kaže da je car pokušao da ga primora da se pokloni kipu boga Apolona, ali je Georgije, prekrstivši statuu, učinio da se ona sruši zajedno sa ostalim idolima u hramu. Tada je, prema verovanju, i carica Aleksandra poverovala u hrišćanskog Boga, zbog čega je zajedno sa Georgijem osuđena na smrt.
Đurđevdan ima posebno mesto u narodnoj tradiciji, jer se još od davnina vezuje za dolazak proleća, buđenje prirode i početak novog životnog ciklusa. Veruje se da se na ovaj dan susreću zima i proleće, pa su brojni običaji povezani sa zdravljem, plodnošću i napretkom.
Jedan od najrasprostranjenijih običaja jeste pletenje venčića od lekovitog bilja i cveća, koji se kače na kuće ili bacaju u vodu kako bi ukućanima doneli zdravlje, sreću i zaštitu od uroka. U pojedinim krajevima i danas se seku vrbove grane koje se postavljaju na domove, dok se veruje da venac uzet sa devojčine kuće simbolizuje buduću ljubav i brak.
Đurđevdan se posebno poštuje među stočarima, ali i među Romima, koji ovaj praznik tradicionalno slave kao simbol radosti, veselja i dolaska toplijih dana. Sveti Georgije smatra se zaštitnikom slabih i nemoćnih, ali i zaštitnikom viteštva, konjanika i brojnih gradova i država širom Evrope.
Foto: SPC
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest